Fer vrednost ruskog udela do 730 miliona evra: Koje su posledice ako Amerika uvede sankcije NIS-u?

Ono što do sada znamo jeste da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavešten da Sjedinjene Američke Države (SAD) za nekoliko dana „uvode pune, kompletne sankcije protiv NIS-a zbog ruskog vlasništva“, iako, kako je priznao, ni on nije dobio „zvaničan papir“.

Sankcijama će se, kako je najavio u petak, pridružiti i Britanci.

Ovu vest prokomentarisao je i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, ali ni on nije zvanično potvrdio da se sankcije uvode. Hil je rekao da je rizik saradnje sa ruskim firmama oduvek postojao i dodao da bi „promena vlasništva sigurno donela više mira i prosperiteta, i u Srbiji i u regionu“.

Podsetimo, o uvođenju evropskih sankcija NIS-u govorilo se i 2022. godine, nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, ali te sankcije nisu zaživele.

Šta bi značilo uvođenje sankcija?

Međutim, ukoliko Srbija dobije „zvaničan papir“ da SAD uvode sankcije NIS-u, to bi, kako navode sagovornici Danasa, značilo da NIS više ne bi mogao da kupuje naftu, ne bi mogao da dobija naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) iz Hrvatske, a verovatno bi mu bio onemogućen i pristup finansijskim sistemima.

To bi, kako su naveli, ugrozilo i snabdevanje gorivom, uticalo na rast njihovih cena u Srbiji, ali i cena ostale robe.

Analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović podsetio je da je NIS godinama pod određenim sankcijama, ali da bi se u ovom slučaju radilo o totalnoj zabrani spoljnih entiteta da posluju sa njim.

To bi, kako je naveo, imalo za posledicu stopiranje dotoka nafte preko JANAF-a, gubitak koncesija u Rumuniji i verovatno nemogućnost plaćanja za uvezenu naftu.

„Drugim rečima, kompanija ne bi uopšte mogla da posluje“, kaže Pavlović za Danas.

I energetski stručnjak i ekonomista Goran Radosavljević podseća da je NIS pod indirektnim sankcijama, navodeći da su one uvedene njenoj matičnoj kompaniji Gasprom Njeftu, a koje su u određenoj meri ograničile NIS-u pristup finansijama i tržištu sirove nafte.

„Ukoliko bi se NIS-u uvele direktne sankcije, to bi moglo da znači potpunu zabranu saradnje evropskih i drugih kompanija koje su naslonjene na Evropu i Ameriku. To bi moglo da znači nemogućnost kupovine sirove nafte na tržištu od evropskih dobavljača, a trenutno kupuju od evropskih dobavljača, mada je ta nafta iračkog i kazahstanskog porekla, ali ide preko kompanija koje su smeštene u Švajcarskoj“, objasnio je Radosavljević za Danas.

Između ostalog, to bi značilo i zabranu dopremanja nafte koja trenutno u najvećoj meri ide preko JANAF-a, dodaje Radosavljević.

Podsetimo, početkom ove godine NIS i JANAF su sklopili ugovor o rekordnom transportu nafte do kraja 2026. Na sajtu JANAF-a tada je saopšteno da ugovor uključuje transport 10 miliona tona nafte, plus-minus deset odsto, do 31. decembra 2026. godine.

Na pitanje šta bi se u tom slučaju dogodilo sa ovim ugovorom, Radosavljević objašnjava da u svakom ugovoru postoji „klauzula o višoj sili“, koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u slučaju više sile.

„JANAF bi se našao u problemu pa bi birao ili da bude pod udarom sankcija američkih i evropskih, ili da nastavi da isporučuje ugovor. Verujem da bi oni u tom slučaju odlučili da ugovor stane. Da li će biti nekih posledica, o tome će posle odlučiti arbitražni sud“, rekao je Radosavljević.

Isključenje NIS-a bio bi veliki udar i za JANAF, s obzirom na to da im je NIS jedan od najvećih klijenata uz INA-u i MOL.

Na pitanje da li određeni deo nafte NIS dobija preko Dunava, a iz rumunske luke u Konstanci, Radosavljević kaže da nema tačne informacije, ali da sumnja da NIS tim putem dobija naftu.

„Luka u Konstanci je toliko prebukirana ratom u Ukrajini, zbog toga sumnjam da bilo šta ide tim putem. Ta luka je takođe deo EU pa bi u slučaju uvođenja američkih sankcija i ona bila blokirana za NIS“, rekao je Radosavljević.

Kako bi sankcije uticale na poslovanje NIS-a, tržište derivata i privredu?

Nakon uvođenja sankcija NIS-u, Pavlović ističe da bi gorivo moralo da se uvozi iz drugih rafinerija u okruženju pošto ga, ističe, NIS ne bi mogao proizvoditi i dodaje da bi u ovom slučaju kompanija bila u velikim gubicima.

Radosavljević navodi da bi u kratkom roku, nakon što NIS i država iscrpe svoje zalihe, došlo do nestašice goriva i skoka cena, a da bi to indirektno pokrenulo rast drugih cena i ciklus hiperinflacije.

U srednjem ili dužem roku, ističe Radosavljević, država bi mogla da uvozi gorivo iz rafinerija u regionu, ali pitanje je, kako kaže, da li je to logistički izvodljivo.

„Pitanje je da li postoji dovoljno kamiona i rezerovara da se to gorivo dopremi, a sve to bi uticalo na rast cena“, rekao je Radosavljević.

Prestanak rada NIS-ovih rafinerija uticao bi i na srpski budžet. Predsednik Vučić rekao je da NIS puni budžet sa oko devet odsto.

Šta su rešenja?

Za izlazak iz ove situacije, Pavlović navodi da je moguće nekoliko scenarija:

1. nacionalizacija;
2. potpuni otkup ruskog dela;
3. delimični otkup ruskog dela do nivoa na kome država ima većinski udeo;
4. dogovor sa SAD da te sankcije ne budu primenjene;
5. dogovor sa ruskom stranom da se njihov deo proda nekoj drugoj kompaniji.

Predsednik Vučić je rekao da je jedno od rešenja da se smanji udeo ruskog vlasništva u kompaniji NIS ispod 50 odsto i dodao da je teško da Rusi pristanu na to da Srbija otkupi od njih ceo udeo u NIS-u.

Na pitanje da li bi Rusi pristali da prodaju ceo udeo u NIS-u Srbiji, Radosavljević smatra da Rusi u Srbiji nemaju samo ekonomski interes nego i politički, i da će ostati tu i ukoliko tog ekonomskog razloga ne bude.

„Ono što je meni tu najproblematičnije što bi u slučaju sankcija NIS-u to bile prve direktne sankcije državi, jer je država 30 odsto vlasnik te kompanije. Posledice toga bi bile prilično velike ne samo u ekonomskom nego i u političkom smislu. Zbog toga nisam siguran da će do takvih sankcija uopšte doći, a i ukoliko bude došlo to bi mogla biti neka indirektna zabrana ili kontrola finansijskih tokova“, rekao je Radosavljević.

Koja bi bila fer cena NIS-a ukoliko država odluči da otkupi ruski deo?

Pavlović ističe da ako dođe do preuzimanja udela od države, cena zavisi od toga šta ruska strana zahteva i koliko Srbija može da izdvoji novca s obzirom na to da je budžet za 2025. već skrojen.

„Mada se uvek može dodatno zadužiti“, navodi Pavlović.

Ipak, dodaje, Gasprom nema mnogo prostora za manevrisanje jer u slučaju neuspelog dogovora morala bi se primeniti nacionalizacija.

„Prosto mi u tom slučaju nemamo izbora – nakon jučerašnjeg pada cene na berzi NIS ima kapitalizaciju od 1,1 milijardu evra, udeo Gasproma vredi 630 miliona evra i toliko bi otprilike država trebalo i da izdvoji za otkup njegovg udela“, rekao je Pavlović.

Podsećamo, Gazprom Neft zajedno sa Gazpromom ima 56 odsto, država 29 odsto, a ostatak su manjinski akcionari.

Cena NIS-ove akcije na berzi u petak je iznosila 778 dinara, dok je u ponedeljak potonula za 12,85 odsto, odnosno na oko 678 dinara.

Pavlović dodaje da su u IPOPEMI pre mesec i po dana izdali procenu fer vrednosti na 623 dinara po akciji.

Objašnjava da „ne može licitirati paušalno većim cenama“, s obzirom na to da NIS ima stagnaciju u proizvodnji nafte i gasa i da se ne zna iznos rezervi koje su mahom već u padu, dok podataka iz Rumunije nema.

Rafinerijske marže su, dodaje Pavlović, pod snažnim pritiskom i pitanje kada će se oporaviti, a nema izgleda da Petrohemija bude proiftabilna u dogledno vreme, zbog takođe loših marži i u ovom segmentu. Segment maloprodaje dobro posluje za sada, navodi analitičar.

Alternativno se, objašnjava on, može vršiti procena vrednosti u odnosu na to kako se trguju slične lictirane kompanije u regionu poput MOL-a, OMV-a, Orlena ili Rompetrola. INA, kako kaže, nije najbolji primer zbog velikog udela upstreama.

„Prosečni EV/EBITDA multiplikator je na oko 3,3 za 2025. godinu. NIS je posle jučerašnjeg pada na 2,8 puta, dakle eventualno bi fer vrednost kompanije mogla biti i na oko 1,3 milijardi evra, ako uzmemo pretpostavku da se i NIS treba trgovati na prosečnom multiplikatoru, pa bi u tom slučaju ruski udeo vredeo 728 miliona evra“, procenjuje analitičar Pavlović.

I Radosavljević navodi da bi se moglo raditi o cifri od milijardu evra, napominjući da je jedna vrednost kada se to prodaje u situaciji kada kompanija pravi veliki profit, a druga kada se prodaje u situaciji kada „morate da odete“.

Poslovanje NIS-a

Podsetimo, 49 odsto NIS-a je 2008. godine prodato za 400 miliona evra.

Takođe, ova kompanija je u 2022. godini ostvarila rekordan profit od 787 miliona evra, što je dvostruko više od cene po kojoj je prodat Rusima. Razlog za ovako visok profit leži u skoku cene nafte na berzi koja je 2022. tokom energetske krize dostigla rekordne vrednosti.

Prošle godine profit je pao na 377 miliona evra, ali je i taj profit bio iznad proseka u odnosu na godine pre rata u Ukrajini. Pad profita povezan je sa padom cene na berzi, ali su cene nafte i dalje bile iznad proseka pre 2022.

U prvih devet meseci ove godine NIS je ostvario neto dobit od oko 68 miliona evra, što je za 75 odsto manje u odnosu na isti period 2023. godine. Razlog je zastoj u rafineriji nafte Pančevo zbog remonta.

Šta će se desiti sa najavljenom emisijom obveznica

NIS je najavio emitovanje prve emisije obveznica, a na pitanje da li će ona biti odložena zbog najavljenih sankcija, Radosavljević odgovora da to ne mora da znači.

„S obzirom na to da NIS-u trebaju sredstva, ne bi me začudilo da izađu sa tom transakcijom“, zaključio je Radosavljević.