U očekivanju američkih sankcija: Koji je udeo NIS-a u srpskoj ekonomiji?

U najnovijem izveštaju MAT – Makroekonomske analize i trendovi koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, ocenjeno je i poslovanje NIS-a, sa posebnim osvrtom na uvedene sankcije i proces privatizacije.

U vlasničkoj strukturi NIS-a preovladava Gasprom Njeft sa vlasničkim udelom od 50 odsto akcijskog kapitala. Ostatak akcija NIS-a je raspoređen tako da 29,87 odsto poseduje Republika Srbija, 6,15 odsto je u vlasništvu Gasproma, a 13,98 odsto pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima. Usled sankcija, privremeno je obustavljena trgovina akcijama NIS-a na berzi.

Puna primena sankcija protiv NIS-a će nastupiti 27. februara 2025. godine, a u međuvremenu je osnovana radna grupa pri Vladi Srbije čiji je cilj da prikupi dodatne informacije od Ministarstva finansija SAD-a i da ispita mogućnosti za pronalaženje rešenja sa ruskim partnerima.

NIS je u utorak 4. februara uputio zvaničan zahtev američkoj Kancelariji za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu za finansije (OFAC) za odlaganje sankcija na 90 dana, a to su podržale Vlade Srbije i Mađarske.

Nedelju dana pre toga, hrvatski naftovod JANAF je podneo zahtev američkom međunarodnom telu za sankcije da JANAF-u dopusti da ispuni svoj ugovor s NIS-om koji podrazumeva transport deset miliona tona sirove nafte. Treba napomenuti da je NIS glavni partner JANAFA i oko 95 odsto sirove nafte doprema preko ovog naftovoda sa kojim ima aktivan ugovor o snabdevanju do 31. decembra 2026. godine.

NIS od decembra 2022. godine više ne uvozi rusku naftu preko JANAFA zbog šestog paketa EU sankcija Rusiji iz maja iste godine koji predviđa zabranu uvoza ruske nafte morskim putem.

Kako bi se zaštitili od mogućih sankcija, NIS je još u proleće 2022. godine promenio vlasničku strukturu tako što je većinski udeo Gasprom njefta, koji je pod sankcijama, smanjen na 50 odsto u korist Gasproma, koji tada nije bio pod sankcijama. To je omogućilo NIS-u da nastavi sa poslovanjem sa EU i ostvari značajan profit te godine preradom diskontovane ruske nafte i prodajom njenih derivata sa premijom.

Privatizacija NIS-a 2008. godine

Privatizacija NIS-a je sprovedena na osnovu energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom koji je pored toga predviđao da Gasprom izgradi deonicu gasovoda Južni tok kroz Srbiju i gasno skladište Banatski Dvor.

Energetski sporazum je ratifikovan u Narodnoj skupštini u septembru 2008. godine, a za njegovo potvrđivanje glasalo je 214 poslanika (protiv su bila svega 22 poslanika), što pokazuje da je o tom pitanju postojao konsenzus tadašnje vlasti i opozicije.

Većinski paket akcija NIS-a (51 odsto) je prodat Gasprom njeftu za 400 miliona evra, uz obavezu da ruski partner investira dodatnih 500 miliona evra u razvoj kompanije.

Mada je u javnosti bilo dosta polemike oko visine cene za koju je prodat većinski paket akcija, treba imati u vidu da je od tada u NIS investirano više od četiri milijarde evra, od čega oko 30 odsto u ekološke projekte, i da su nakon privatizacije kapitalne investicije porasle na godišnjem nivou čak 3,6 puta.

Zahvaljujući investicijama, Rafinerija nafte u Pančevu je danas jedna od najmodernijih i ekološki najnaprednijih u regionu.

Pored toga, izvršena je diversifikacija poslovanja NIS-a na sektor proizvodnje i trgovine električnom energijom i započeto je poslovanje u zemljama regiona (Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji).

Nakon privatizacije su značajno poboljšani svi poslovni pokazatelji, ali nakon rekordnih rezultata 2022. godine, sankcije su se odrazile na pogoršavanje rezultata poslovanja.

Prema podacima za 2024. godinu, NIS je u odnosu na prošlu godinu imao blagi pad prihoda od jedan odsto, ali je zato neto dobit opala za 58 odsto, a ključni pokazatelj profitabilnosti EBITDA – dobitak pre kamata, poreza i amortizacije je smanjen za 35 odsto.

Činjenica je da je privatizacijom NIS-a, Srbija izgubila kontrolu nad upravljanjem kompanijom koja je jedini proizvođač sirove nafte i prirodnog gasa, jedini prerađivač nafte i vlasnik najveće mreže maloprodajnih objekata za benzin, sa više od 400 benzinskih stanica u Srbiji i zemljama regiona.

Prema studiji revizorsko-konsultantske kompanije KPMG koja je imala za cilj sagledavanje ekonomskog uticaja NIS-a Srbiji u periodu 2010-2020. godine, utvrđeno je da je NIS imao prosečan godišnji direktan doprinos bruto domaćem proizvodu od 5,1 odsto, dok je prosečan godišnji doprinos NIS-a bruto dodatoj vrednosti Srbije bio oko 2,6 odsto.

Prosečan godišnji direktan doprinos kompanije NIS bruto dodatoj vrednosti u sektorima poslovanja iznosio je oko 4,7 odsto, dok je uticaj na ekonomske aktivnosti u kojima posluje kompanija iznosio oko 12,1 odsto. Takođe, NIS je u prethodnoj deceniji bio u vrhu liste domaćih izvoznika sa prosečnim godišnjim izvozom vrednim 262 miliona evra.

Prema izveštaju Agencije za privredne registre za 2023. godinu, NIS je izgubio prošlogodišnju prvu poziciju jer su poslovni prihodi smanjeni za petinu, pre svega, usled pada prihoda od prodaje proizvoda i usluga za 17,6 odsto na domaćem i za trećinu na inostranom tržištu. Poslovni dobitak je prepolovljen jer su poslovni rashodi opadali sporijim tempom od pada prihoda od prodaje, a neto dobitak je bio na nivou od 44,8 odsto dobitka ostvarenog u prethodnoj godini što ga je dovelo na treće mesto.

Danas je NIS jedan od najvećih vertikalno integrisanih, energetskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, koji ukupno zapošljava oko 13.500 ljudi, uključujući i zaposlene u HIP Petrohemija u kojoj je NIS 2021. godine uvećao vlasnički udeo na 90 odsto osnovnog kapitala.

Pored toga, NIS je jedan od najvećih budžetskih davalaca, jer su obračunati porezi na javne prihode u 2023. godini iznosili oko dve milijarde evra, što je u poređenju sa visinom budžeta Republike Srbije iznosilo oko 12 odsto.

Imajući u vidu značaj koji kompanija ima za srpsku privredu, ali i činjenicu da sankcije direktno ugrožavaju snabdevanje zemlje, postavlja se pitanje kako u kratkom roku pronaći adekvatno rešenje, zaključuju autori MAT-a.