NIS i male pumpe neravnopravni igrači: Da li bi veće marže poskupele dizel gorivo?

Zato od nadležnih zahtevaju vraćanje marže za dizel gorivo sa 13 na 18 dinara, koliko je iznosila pre februara 2022, odnosno pre nego je Vlada Srbije donela Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata i tvrde da to navodno ne bi uticalo na povećanje maloprodajne cene goriva.

Da ispune date uslove, odnosno da iznesu svoju ponudu, nadležnim ministarstvima dat je rok do 15. marta, nakon čega će vlasnici malih pumpi, ako dogovor ne bude postignut, preduzimati radikalne protestne mere.

Vlasnici malih pumpi za naš list pojašnjavaju da je samo tokom prethodne godine destine stanica zatvoreno, a desetine, zbog nemogućnosti samostalnog opstanka, bilo primorano da se pripoji većim kompanijama.

Ipak, vlasnik pumpe „Plast petrol“ Zoran Zečević optimističan je da će država za njih „imati sluha“, jer problem traje više od dve godine, ali da, ako to ne bude slučaj, prvi korak je zatvaranje oko 1.000 pumpi na sat vremena.

„U slučaju da se zahtevi ne ispune, moraćemo da damo do znanja nadležnima da je dogorelo do noktiju, i da ne možemo više da se nosimo sa situacijom. Kod 90 odsto nas izdaci su veći nego prihodi. Preko 30 pumpi je već zatvoreno, najmanje toliko je u pripremi za taj proces, čak i ja sam bio prinuđen da prodam deo zemlje da bih došao do obrtnih sredstava i isplaćivao 12 zaposlenih. Nije to veći grad gde ljudi mogu naći posao na drugoj strani. Ne tražimo ništa više od onoga što smo ranije imali, i ništa više od onoga što smo zaslužili, čak i manje od onoga što NIS ima“, pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje i da je nerealo da poljoprivrednicima dizel prodaju po 179 dinara za litar, jer je pumpa, kako kaže, u poslednjoj nabavci naftu platila 193 dinara, pa nije izvodljivo da bude prodata za 14 dinara manje.

Naposletku, Zečević podvlači da veće marže ne bi trebalo da povećaju cene goriva, jer kako pojašnjava, postoji dosta prostora kod države kad su u pitanju akcize i porezi, da se sve izniveliše.

„PDV je 20 odsto, a akciza 60 dinara, pa od cene oko 200 dinara oko 50 odsto je za državu. A mi tražimo da nam se marža poveća za pet dinara, kako bismo mogli da dođemo na nulu, odnosno počnemo da poslujemo bez gubitaka“, kaže naš sagovornik.

Jedan od vlasnika malih pumpi Dušan Mihajlović kaže da vlasnici pumpi traže ono što su imali pre intervencije države, i dodaje da pad broja prodatih litara mogu dokazati izveštajima, jer je prodaja dizela poljoprivrednicima pala od 30 do 50 odsto na malim seoskim pumpama.

„Pumpama u seoskim sredinama je pao promet zbog Uredbe Vlade da se gorivo poljoprivrednicima naplaćuje 179 dinara po litru. Mi to nismo u mogućnosti jer za naše pumpe gorivo nabavljamo za oko 192-193 dinara, a prodajemo ga za 202-203 dinara, koliko odredi Uredba. Sa druge strane, NIS prodaje za 179, pa se pitamo koje je to gorivo i odakle. Tako smo se našli u makazama „, kaže Mihajlović.

Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. marta https://t.co/wdQQud2tBK

— Danas (@OnlineDanas) March 1, 2024

Da su vlasnici malih pumpi u realnom problemu, za naš list kaže i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, koji podseća da je marža daleko od dovoljne da pokrije troškove rada benzinske pumpe.

„To nije kiosk, već postrojenje sa rezervoarima, pumpama, sistemima za zaštitu od požara. Takođe, veliki broj njih radi 24 sata, ima tri smene, i troškovi su značajni. Država podcenjuje kolika marža je potrebna da pokrije troškove, i ograničava je više od dve godine. Ako već to radi, trebalo bi da se osvrne da li se nešto promenilo u strukturi troškova. Jer su se čak i državne takse i naknade povećale, troškovi za energiju su porasli, minimalna cena rada je povećana, ali su poskupeli i razni drugi imputi. Na tržištu bi se marža automatski regulisala u skladu sa povećanjem troškova, a u ovim uslovima ne može, već to radi država“, napominje on.

Mićović ističe i da postoji neravnopravnost između NIS-a i manjih pumpi, ali naglašava da nju nije formirao sam NIS, već Uredba Vlade kojom ga je obavezala da poljoprivrednicima prodaje jeftinije gorivo, bez obzira na troškove proizvodnje.

„Država određuje i maksimalnu dozvoljenu cenu dizela na tržištu, koja je sada 204 dinara. Uzimajući u obzir veleprodajnu cenu dizela i troškove, odredila je da je 204 dinara za litar, a sa druge strane obavezuje NIS da ga prodaje za 179. Kada bi se vlasnik benzinske stanice pojavio na kapiji bilo kog veleprodajnog staništa, recimo rafinerije Pančevo, dizel bi mogao kupiti po ceni od oko 190 dinara po litru. Kako onda da ga proda za 179? Ozbiljan poremećaj u tržišnoj konkurenciji posledica je propisa, a ne ponašanja bilo koga na tržištu“, pojašnjava Danasov sagovornik.

Govoreći o budućoj ceni dizela ako nadležni povećaju maržu na 18 dinara, Mićović kaže da ona ne bi trebalo da bude viša, jer zavisi od brojnih faktora, a marža nije među najznačajnijim.

„Na cenu goriva utiče dosta stvari, a promena marže ne bi trebalo da bude značajna i velika. Ukoliko se iste nedelje kad poraste marža na primer smanji kurs dolara, ne znači da bi bilo poskupljenja“, zaključuje Mićović.

Pored povećanja maloprodajne marže vlasnici malih benzinskih pumpi od nadležnih traže i da im država nadoknadi troškove koje su zbog smanjenja marže imali u protekle dve godine kao i da se reši problem upotrebe poljoprivredne kartice kojom se ostvaruje pravo na povlašćenu cenu dizela jer glasi na donosioca a ne na vlasnika zemlje.

Kontaktirali smo i nadležne u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kako bi smo saznali da li će se izaći u susret zahtevima vlasnika malih benzinskih pumpi međutim do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili odgovore na pitanja koja smo postavili.