„Gubljenje NIS-a za Ruse bi značilo gubljenje političke moći na Balkanu“: Otkup ili nacionalizacija, šta je realnije?

Najnovijim sankcijama, koje su objavljene u petak, 10. januara, blokirane su dve velike ruske energetske kompanije, Gasprom Njeft i Surgutnjeftegas, kao i više od 20 kompanija u većinskom vlasništvu ovih kompanija.

Na listi se našla i Naftna industrija Srbije (NIS) kao kompanija u vlasništvu Gasprom Njefta.

Ruska kompanija Gasprom Njeft ima oko 50 odsto akcija u NIS-u, druga ruska kompanija Gasprom vlasnik je šest odsto akcija, država Srbija oko 30 odsto, a ostatak su manjinski akcionari.

Međutim, iz najavljenih sankcija ostalo je nejasno da li ruske kompanije mogu da ostanu deo vlasničke strukture NIS-a, ali da se smanji njihov udeo u akcijama, ili ovim sankcijama SAD žele totalno da izbace Ruse iz NIS-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u petak, odmah nakon objave sankcija, to protumačio na način da Amerikanci ne žele Ruse u NIS-u i da je toj kompaniji potrebna nova vlasnička struktura.

Dva dana kasnije to je potvrdio pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajan koji je u intervjuu za RTS rekao da je jedino prihvatljivo rešenje za Vašington da Rusi ne budu deo vlasničke strukture NIS-a i da je to stav sa kojim ulaze u razgovor.

Zbog nejasnoće objavljenih sankcija NIS-u, Vučić se u subotu, 11. januara, sastao sa zamenikom američkog državnog sekretara Ričardom Vermeom i nakon sastanka rekao da je Srbija postavila SAD pet pitanja u vezi sa preciziranjem američkih sankcija.

„Očekujemo te odluke u pisanoj formi, zbog čega moramo sačekati sedam do 10 dana da razgovaramo sa SAD da vidimo sadržaj paketa sankcija“, rekao je Vučić nakon sastanka sa američkim diplomatom i najavio da će se nakon toga obratiti Rusima.

Da li bi Rusi pristali na prodaju NIS-a?

Ukoliko se Amerikanci budu čvrsto držali stava da izbace Ruse iz NIS-a, postavlja se pitanje da li bi Rusi pristali na tako nešto?

Glavni broker Momentum sekjuritiza Nenad Gujaničić za Danas kaže da ruska strana nema previše valjanih motiva da pristane na američki ultimatum u vezi sa potpunim napuštanjem vlasništva u NIS-u s obzirom na veliki značaj koji ta kompanija ima u ostvarivanju ruskih političkih i ekonomskih interesa na ovom podneblju.

„S obzirom na to da je ovo više teren politike nego ekonomije, ipak treba ostaviti mogućnost postizanja nekakvog šireg sporazuma kakav je zapravo bio i prilikom privatizacije NIS-a“, rekao je Gujaničić.

Da Rusima nije u interesu da prodaju NIS smatra i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić.

„NIS je veliki politički adut u ruskim rukama i velika poluga uticaja kako u Srbiji tako i u regionu i ne vidim da je u interesu Rusije da to izgubi“, rekao je nedavno Đukić za N1.

Đukić smatra da oduzimanje ili prodaja, ili nasilna prodaja, ili dobrovoljna prodaja NIS-a od Rusa, Rusima ne ide u prilog.

„Mislim da će Beograd pokušati na sve moguće načine, nekom mekom varijantom, da reši to pitanje“, rekao je nekadašnji ambasador.

Koliko je realna nacionalizacija?

Međutim, ukoliko ruske kompanije, uprkos američkim sankcijama, odbiju da prodaju NIS, to bi se loše odrazilo na tržište derivata u Srbiji, ali i srpsku privredu.

Ono što je još ostalo nejasno iz američkih sankcija jeste da li će NIS-u biti zabranjena uvoz nafte Jadranskim naftovodom (JANAF), mada je hrvatski JANAF tražio ublažavanje posledica sankcija NIS-u, jer je NIS jedan od njegovih najvažnijih klijenata.

Državni zvaničnici izjavili su nedavno da Srbija ima dovoljno zaliha dizela i benzina za tri meseca, ali nakon toga uvoz nafte alternativnim putevima (ukoliko JANAF-om bude zabranjen) značilo bi povećanje troškova za NIS i skok cena goriva na pumpama u Srbiji.

„Poslovanje NIS-a će u velikoj meri zavisiti od žestine američkih sankcija, odnosno u prvom redu od mogućnosti nastavka uvoza sirove nafte. Scenario u kojem bi Rafinerija bila normalno snabdevana ne bi se u većoj meri odrazio na domaće tržište motornih goriva i ostalih derivata. S tim u vezi, srpska strana ne bi morala da razmatra ekstremno nepopularne mere kao što je nacionalizacija“, rekao je Gujaničić.

Ukazuje i da bi eventualno preuzimanje NIS-a moralo da znači tek privremeno vođenje od strane države. Prema njegovim rečima, NIS u rukama domaćih političara na duže staze bi vodio totalnom urušavanju kompanije koja je postala ozbiljna i moderna firma pod 15 godina uprave Gasprom Njefta.

„Eventualna prodaja NIS-a bi značila ozbiljne izdatke za kupca, ali su okolnosti takve da nema tog projekta koji je trenutno preči u budžetu od obezbeđenja normalizacije tržišta energenata“, smatra Gujaničić.

Tako nešto je moglo da se protumači i iz izjave predsednika koji je nakon sastanka sa američkim diplomatom izjavio da Srbija ima novca za kupovinu NIS-a „i bez pozajmljivanja“.

Međutim, iz predsednikove izjave moglo se protumačiti da je on protiv nacionalizacije, s obzirom na to da je i pred američkim zvaničnikom poručio da „Srbija neće otimati ničiju imovinu“.

„Mi da otimamo nečiju imovinu, nećemo, platićemo cenu“, rekao je Vučić.

S druge strane, analitičar iz IPOPEMA Securities Vladan Pavlović, koji prati poslovanje NIS-a, smatra da se u sadašnjim okolnostima ide na nacionalizaciju pre nego na otkup ruskog dela.

„Razlog nalazim u izjavi predsednika da model promene vlasničke strukture mora biti odobren u Vašingtonu. Sumnjam da će se tamo saglasiti sa slanjem skoro 600 miliona evra Rusiji, a nije jasno ni koja bi banka tu transakciju obavljala s obzirom na sankcije“, rekao je Pavlović za Danas.

I predsednik Vučić je potvrdio da Srbija ima taj problem: „Jedna od dilema jeste da li Srbija ako kupi jedan, sedam ili 56 odsto vlasništva u NIS na koji račun da uplati pare. To pitanje smo postavili SAD, jer, kako stvari stoje, uplatili bismo pare na blokiran račun, a to nije fer“.

Pavlović ističe da iz tog razloga nije moguć ni neki međunarodni tender jer se niko na njemu verovatno ne bi pojavio znajući da bi imao poteškoća da izvrši plaćanje prema Rusiji.

„Imamo dakle više razloga da verujemo da je nacionalizacija sada verovatnija opcija“, ističe Pavlović.

Tramp kao tračak nade?

U ponedeljak, 20. januara, Belu kuću preuzima novoizabrani predsednik Donald Tramp. On je nedavno izjavio da se nada da će u roku od šest meseci zaustaviti rat između Ukrajine i Rusije.

Sagovornici Danasa smatraju da se vlast u Srbiji nada da će Tramp ublažiti sankcije prema NIS-u.

„Tračak nade za aktuelnu situaciju nudi promena administracije u Beloj kući, i s obzirom na veliku nepredvidivost u ponašanju budućeg stanara Bele kuće moguće je zamisliti sve scenarije. Ipak, teško je verovati da će odluka prethodne administracije u potpunosti biti poništena, ali neke modifikacije u vezi sa instrukcijama koje je dobila naša vlada ne treba isključivati“, smatra Gujaničić.

I Pavlović kaže da je moguće da će nova administracija u SAD imati blaži pristup koji bi vodio ka dogovoru i otkupu ruskog dela.

„Naša strana verovatno na to upravo i računa. Rusija nema mnogo izbora s obzirom da je naša strana pod pritiskom tako da verujem da bi oni pristali da u ovakvim okolnostima prodaju svoj udeo, naročito za cenu od 590-600 miliona evra jer takvu količinu novca uz neki budući nivo dividende, od 20-25 miliona evra godišnje za njihov udeo, ne bi mogli da transferuju narednih 20 godina“, rekao je Pavlović.

Naravno, upozorava Pavlović, Rusija bi mogla biti decidno protiv otkupa i u tom slučaju bi Srbija morala ući u direktnu konfrontaciju i nacionalizaciju bez pardona.

„Iz tog razloga bismo sigurno imali nepovoljnu cenu gasa u novom aranžmanu, a moguće i dodatnu političku nestabilnost u zemlji uz već postojeće tenzije“, zaključuje Pavlović.