Foto: Shutterstock/Andrej PrivizerU petak uveče, u jeku studentskih protesta, predsednik Srbije podelio je značajnu i tešku vest sa javnošću. Naime, poručio je da SAD od 1. januara uvode sankcije NIS-u koji se nalazi u većinskom ruskom vlasništvu, što bi moglo da ugrozi snabdevanje naftnim derivatima.
On je gostujući na RTS u subotu izjavio da je informaciju dobio preko „zvaničnog kanala“, ali i da zvanični dokument nije video.
Početkom nedelje i američka ambasada u Srbiji se oglasila i nije potvrdila, niti demantovala informacije predsednika o sankcijama.
Ovo nije prvi put da se razgovara o sankcijama NIS-u, slična tema je bila na tapetu i na proleće 2022. godine, neposredno nakon početka rata u Ukrajini i prilikom uvođenja EU sankcija Rusiji.
Tada je uprava Jadranskog naftovoda (JANAF) objavila da prekida protok sirove nafte iz Rusije. Ispostavilo se da nije bilo potrebe za tako nečim pošto je NIS kupovao naftu iz drugih zemalja, pre svega Iraka i snabdevanje pančevačke rafinerije „crnim zlatom“ nastavljeno je prema ugovoru NIS-a i Janafa.
Upravo to je i najveća opasnost u slučaju sankcija SAD. Pošto niko ne želi i sam da dopadne pod ruku najvećoj ekonomskoj sili na svetu, neće biti načina da se sirova nafta dopremi do rafinerije.
U tom slučaju, glavni deo biznisa NIS-a, prerada nafte, bio bi osuđen na propast, a ostalo bi jedino da se bavi maloprodajom, odnosno prodajom goriva na benzinskim stanicama. Naftni derivati bi se mogli nabavljati spolja, ali pitanje je po kojoj ceni i da li bi one u kratkom roku mogle da zamene proizvodnju NIS-a.
U zavisnosti kako bi se nabavka goriva odvijala, pominju se razni scenariji, pa i veoma visoka inflacija koju bi izazvalo poskupljenje goriva.
Najbolje rešenje ovog problema bi svakako bilo da do sankcija ni ne dođe.
Drugo rešenje bilo bi promena vlasništva u NIS-u. U zavisnosti od toga šta bi pisalo u odluci o sankcijama, možda bi bilo dovoljno da država kupi deo akcija tako da ruski Gasprom ne bude većinski vlasnik NIS-a.
Gaspromnjeft trenutno drži 50 dosto,a JAD Gasprom 6,15 odsto akcija, država neto manje od 30 odsto. Ipak treba podsetiti da su Rusi zatekli razrušenog državnog monopolistu kada su ušli u NIS i napravili od njega jednu od najboljih kompanija u Srbiji.
U evropskim zemljama koje su onemogućile poslovanje Gaspromu, uglavnom u oblasti gasa, ruske kompanije su faktički nacionalizovane. Kada su zapadne kompanije izlazile iz Rusije prodavale su svoju imovinu skoro pa budzašto uz velike gubitke.
Kako će biti u Srbiji zavisi više od politike nego od biznisa. Da li će Rusi želeti da prodaju kompaniju i po kojoj ceni? Da li Srbija sme da se upusti u nacionalizaciju s obzirom da i dalje zavisi od nabavke gasa iz Rusije, a baš sad na proleće ističe ugovor sa Gapspromom?
Ili će se nastaviti sve po starom kao i posle pretnji 2022. godine.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
