NIŠ: Zakoni da pospeše zapošljavanje

Ranđelović precizira da je to stav Saveza samostalnog sindikata Srbije, ali i grada Niša. On precizira da su ovoj radničkoj organizaciji pre nekoliko dana stigle teze u vezi predstojećih izmena Zakona o radu, a da će se o njima razgovarati u toku cele ove godine, da bi bile usvojene „najverovatnije tek 2014“.

– Više puta je najavljena izmena Zakona o radu, nakon što je on u vreme kada je donesen proglašavan maltene „najboljim u Evropi. Pritom smo čuli poštapalice da je takva izmena neophodna zbog pritisaka MMF-a, što nije dokazano. Zahvalni smo ministru za rad u prošloj vladi Rasimu Ljajiću što je rekao da dok je on na čelu tog ministarstva, neće biti izmene Zakona na ovaj način i bez učešća Socijalno-ekonomskog saveta. Nadamo se da će i sadašnja vlada imati sluha za radnike i sindikate, kaže Ranđelović.

On dodaje da Samostalni sindikat smatra i da bi predlog zakona o štrajku trebalo povući iz procedure u koju je ušao. Podseća da zaseban zakon o štrajku postoji samo u par zemalja u Evropi, a da su ostale tu materiju regulisale kroz druge pravne akte u oblasti radnog zakonodavstva

– Predsedništvo SSS donelo je odluku da i dalje razgovara o zakonu o štrajku, ali da smatra da je najbolje da se on povuče iz procedure, a štrajk uredi kroz Zakon o radu, kaže Ranđelović.

Bratislav Cenić, regionalni poverenik UGS Nezavisnost u Nišu, podseća da sindikalci iz ovog grada nisu direktnije uključeni u proces izmene ili donošenja radnog zakonodavstva, a da su mišljenja koja se na tu temu mogu čuti različita. On smatra da radno zakonodavstvo mora pre svega da pospeši zapošljavanje, a zaustavi gubitak posla, što je jedan od glavnih problema u Srbiji, posebno na jugu zemlje.

– Čini mi se da zapošljavanje, kao ni sva druga pitanja koja se tiču rada, ne idu u tripartitnom smeru, odnosno kroz dogovor sindikata, poslodavaca i vlasti. U Nišu Socijalno-ekonomski savet nikako da počne da funkcioniše na pravi način. Došla je nova vlast, do sredine januara trebalo je da održimo sastanak na kojem bi razgovarali o nizu bitnih pitanja, ali to se nije dogodilo. Morali bismo da se pogledamo u oči i da vidimo da li ćemo nešto da radimo ili nećemo, kaže Cenić.

On veruje da bi na SES-u moralo da se razgovara o javnim radovima koji bi bar na neko vreme „povukli sa biroa“ veći broj ljudi. Savet bi što pre trebalo da donese odluke u vezi sa tim, pošto će vrlo brzo proleće, kada bi takvi radovi trebalo da počnu.

Radiša Spasić, predsednik Radne grupe za socijalna pitanja Elektronske industrije Niš i jedan od inicijatora za sistemsko rešenje problema isplate zaostalih zarada niškim radnicima, dodaje da je u izmeni radnog zakonodavstva posebno problematično najavljeno rešenje u zakonu u štrajku, po kojem će radnici moći da štrajkuju samo u krugu preduzeća. Smatra da je to nepovoljno po radnike, koji će na taj način biti prepušteni samo dobroj volji poslodavca i „dobro sklonjeni od očiju javnosti“.

– Mi smo u EI godinama štrajkovali, ali na nas niko nije obraćao pažnju. Videli su nas i setili su se da postojimo tek kada smo, zajedno sa drugim obespravljenim radnicima, izašli na ulicu, demonstrirali i blokirali saobraćaj. Naši zahtevi su počeli da se ispunjavaju tek kada smo izvršili pritisak na nadležne, odnosno došli na njihova vrata u Nišu i u Beogradu. Radnicima koji su u tranziciji ostali bez izvora za elementarnu egzistenciju ne sme se ograničavati pravo da na različite načine traže šta im pripada, kaže Spasić.

Prema dostupnim podacima, u Nišu, sa bezmalo 300.000 stanovnika, radi jedva 70.000 ljudi, od kojih je najmanje zaposleno u privredi. Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 37.000 ljudi. Privatizacije, posebno velikih sistema, bile su uglavnom neuspešne, a desetine hiljada radnika bili su njihove žrtve.

Šta posle proslave jubileja?

– Svi sada govore o Milanskom ediktu i to je tema broj jedan u Nišu. A jubilej Milanskog edikta će proći i šta ćemo posle? Šta ćemo sa svakodnevnim životom? Od čega i kako ćemo živeti? A kada je već reč o tom jubileju, nadležnima ne pada na pamet da razmišljaju sveobuhvatno, tako da u gradu ne može da se nađe nijedna majica sa likom cara Konstantina ili znakom Milanskog edikta, a toliko naših tekstilaca je nezaposleno. Svi samo pričamo, to umemo, ali su nam pametni i konkretni potezi problem, kaže Bratislav Cenić.