Niske kamate uštedele budžetu 130 miliona evra

Kamatna stopa na ove obveznice bila je 5,25 odsto godišnje, a prinos 5,45 odsto (pošto je obveznica vredna jedan dolar prodavana za 99 centi).

Koliko se za pet godina promenilo međunarodno finansijko tržište, ali i Srbija kao dužnik pokazuje podatak da je Ministarstvo finansija upravo 21. novembra emitovalo obveznice u evrima po više nego dvostruko nižoj kamatnoj stopi. Emitovano je 50 miliona evra petogodišnjih obveznica koji su postigli godišnju kamatnu stopu od 2,25 odsto, odnosno prinos od 2,38 odsto.

Na smanjenju kamata, prema podacima Ministarstva finansija u budžetu će ove godine biti ušteđeno oko 15,5 milijardi dinara dinara, dok je prošle godine ušteda po tom osnovu iznosila 11,9 milijardi dinara. Inače, država je prošle godine iz budžeta platila 131,6 milijardi, a pretprošle 130 milijardi dinara. Po visini rashoda za kamate prema BDP-u koji je preko tri odsto, Srbija je jedna od najopterećenijih zemalja u Evropi.

U decembru sledeće godine dospevaju još skuplje petogodišnje obveznice emitovane 2013. godine i to u vrednosti jedne milijarde dolara. Kamatna stopa na ove obveznice 2013. godine iznosila je 5,875 odsto, a prinos 6,125 odsto. One najskuplje, sa kamatnom stopom od 7,25 odsto emitovane su u septembru 2011. godine i dospevaju 2021. godine. To je i najveća emisija evroobveznica Srbije teška čak dve milijarde dolara.

Danas je situacija potpuno drugačija, a kamatne stope višestruko manje, delom zbog istorijski niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, a delom i zbog manjeg rizika zemlje. U Ministarstvu finansija ističu da je rizik Srbije kod emitovanih obveznica na međunarodnom finansijskom tržištu 2012. godine bio u proseku 4,9 odsto, a danas je taj rizik na dolarske hartije ispod jedan odsto.

U Narodnoj banci navode da je premija rizika Srbije ove godine prepolovljena u odnosu na 2016. i od avgusta se kreće oko 1,2 odsto, a u poslednje vreme oko 1,1 odsto, što je najniži nivo za Srbiju od aprila 2005. godine od kada se prati.

„Na pad premije rizika Srbije izvesno su uticali i globalni faktori, o čemu svedoči pad EMBI Global u uslovima povoljnijih izgleda za globalni ekonomski rast, ali je uticaj domaćih faktora bio opredeljujući. Upravo zahvaljujući domaćim faktorima, tj. bitno popravljenim makroekonomskim fundamentima i održivom smanjenju makroekonomskih neravnoteža, pad premije rizika Srbije je bio znatno izraženiji od pada EMBI Global indeksa“, stoji u pisanom odgovoru NBS.

Tako je sa 1224 poena iz 2008. godine EMBI indeks za Srbiju smanjen na 111 poena danas, dok je EMBI global smanjen sa 724 na 321 poen.

Prema podacima Narodne banke Srbije prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske hartije od vrednosti ove godine iznosi 4,9 odsto, naspram 13,5 odsto u 2012. godini, iako je istovremeno došlo do povećanja ročnosti emitovanih hartija od vrednosti. Kod državnih obveznica u evrima na domaćem tržištu ove godine kamatna stopa iznosi 2,1 odsto, naspram 5,9 odsto u 2012.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner NBS slaže se da fiskalna konsolidacija doprinela većem padu kamata za srpski dug nego za zemlje u okruženju, ali kaže i da je to deo opšteg trenda.

– Nagoveštaji iz Evrope ukazuju da niske kamatne stope neće trajati još dugo. Iz ECB, a posebno Nemačke javljaju se pritisci da se okončaju kvantitativne olakšice i krene u podizanje kamatnih stopa. Postoji i jak lobi štediša koji sa ovako niskim kamatama gube. U SAD je već došlo do promene monetarne politike, a verujem da će i ECB postepeno ukinuti olakšice, a zatim i krenuti u povećanje kamata – ističe Šoškić.

On takođe ističe i da je šteta što prve evroobveznice koje je emitovala država nisu bile u evrima, a takođe da je u to vreme bilo interesenata za evroobveznice u dinarima. „Kamata bi bila nešto veća, ali ne bi bilo valutnog rizika za državu“, podseća on.

Ivan Nikolić, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova, smatra da je padu kamatnih stopa doprinela i niska inflacija i stabilan devizni kurs.

– Ovo sada stanje i ono iz 2012. je kao nebo i zemlja. Ostaje pitanje kako to prevesti u dinamičan privredni razvoj, jer dobra fiskalna situacija nije i garancija za privredni rast – ocenjuje on. 

Kamatne stope na dug u dinarima:

2012.god. – 12,39%-15,21%

2013.god. – 9,52%-12,49%

2014.god. – 7,35%-12,99%

2015.god. – 4,96%-11,99%

2016.god. – 2,78% -5,83%

2017.god. – 2,64%-5,61%

izvor: Ministarstvo finansija 

Javni dug smanjen za 700 miliona dolara

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo podatak da javni dug Srbije sada iznosi 62,7 odsto BDP nakon što je otplaćeno 770 miliona dolara dugova. S obzirom da je, prema rečima Vučića, smanjen javni dug to znači da ga je država otplatila iz sopstvenih sredstava. Na kraju oktobra na računu kod NBS, država je imala 197,6 milijardi dinara (1,65 milijardi evra) i 147,8 milijardi dinara u devizama (1,2 milijarde evra). Treba podsetiti i da je država krajem prošle godine uzela zajam od UAE od milijardu dolara upravo za refinansiranje dugova. Ovaj zajam je na 10 godina sa kamatnom stopom od 2,25 odsto godišnje.