Foto: EPA/ ĐORĐE SAVIĆNa aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu u prvom kvartalu ove godine broj putnika je pao za 11,2 odsto, broj aviona za 4,7 odsto, a kargo promet za 61,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Tendencija pada broja putnika i kargo prometa započela je od besplatnog državnog preuzimanja vlasništva i upravljanja ovim, prethodno gradskim aerodromom u avgustu prošle godine.
Broj putnika u prvom kvartalu 2019. godine bio je 75.320, a u istom periodu prošle skoro 10.000 putnika više (84.894). Broj aviona koji su leteli preko Niša je u prva tri meseca ove godine bio 305, a u istom periodu lane – 320. U kargo saobraćaju je u prvom kvartalu ove godine prevezeno 99.100 tona robe, a u istom periodu prošle godine oko 160.000 tona više (258.392). U odnosu na početak 2018. godine niški aerodrom ima jednu liniju manje, a druga linija privremeno zatvorena.
Sagovornici Danasa koji su dobro upućeni u poslovanje aerodroma ovakav pad parametara objašnjavaju različitom argumentacijom – od loše promocije aerodromskih putnih usluga do prebacivanja prihoda kargo saobraćaja u Beograd. Aerodrom, međutim, ima zanimljivije objašnjenje: kriv je čitav spektar događaja na koje oni ne mogu da utiču – od izlaska Velike Britanije iz EU do „nestašice aviona“ među avio-prevoznicima.
„Pad broja putnika početkom 2019. godine je isključivo posledica ukidanja nekoliko linija: oba leta za Ajndhoven od marta prošle godine, jednog leta za Diseldorf i tromesečne obustave oba leta za Malme. Popunjenost aviona na linijama koje su postojale i početkom 2018. godine se povećala, ali neznatno, jer je i početkom 2018. godine bila visoka. Uvođenje linije za Beč je doprineo da pad bude manji, ali je očigledno do pada moralo doći“, kažu na aerodromu za Danas.
Kako dodaju, to znači da je dalje povećanje broja putnika moguće pre svega kroz povećanje broja letova „na čemu rukovodstvo Aerodroma radi praktično odmah od stupanja na posao“. No, niz otežavajućih okolnosti u kojima se sada razvija saobraćaj su usporili konkretizaciju planova za povećanje linija.
Na to su uticali različiti faktori, među kojima su, recimo, veliki porast cene avio-goriva tokom 2018, što je doprinelo da avio-kompanije veoma oprezno otvaraju nove linije, pogotovo jer je potreba za novim linijama u celoj Evropi velika. Na ukidanje linija direktno je uticalo ukidanje nekih baza jer su sa njih poletali avioni koji su realizovali saobraćaj iz Niša, a faktički nedostatak kapaciteta nije omogućavao da se praznina popuni sa drugih baza.
„Postoji i prilična uzdržanost nekih kompanija od daljeg širenja linija dok se ne reši Bregzit, pošto od toga zavisi kako će se avio-kompanije organizovati nakon što se u EU na novi način regulišu granice GB i EU. Evidentan je i nedostatak aviona u floti kod nekih kompanija, a što se očekuje da se reši isporukama tokom 2019. godine. Na kraju, najavljeni međunarodni javni poziv za izbor ponuđača za obavljanje avio-prevoza na linijama u javnom interesu sa našeg aerodroma je takođe uticao da kompanije sačekaju da vide koje su to linije, pa zatim koji će biti uslovi, a sada razmatraju i svoje učešće u tom procesu izbora“, tvrde na aerodromu.
S druge strane, Bojan Avramović, bivši direktor Regionalne razvojne agencije Jug, koja kroz studije i elaborate uređuje poslovanje niškog aerodroma u redovnom saobraćaju, kaže da je pad broja putnika počeo u vreme preuzimanja aerodroma, ali da to prošle godine nije bilo vidljivo jer je „u drugoj polovini godine smanjivan rast koji je napravljen u prvoj polovini“, kada je Grad bio vlasnik, pa je godina završena sa rastom broja putnika za šest odsto. Ove godine nema više prostora za ovakva „maskiranja“, pa je rezultat realniji.
– Sve ovo je rezultat hajke koju je prošle godine ceo državni i lokalni establišment vodio protiv aerodroma i poslovnog modela koji se primenjivao. Stvorena je atmosfera nesigurnosti, koju su inicirali kreatori preuzimanja aerodroma, pokušavajući dozvoljenim ali i nedozvoljenim ponašanjem da na svaki način omalovaže i ospore rezultate, a naročito poslovni model koji je podrazumevao sinergiju vazdušnog, kargo i drumskog carinskog terminala. Ako hoćete da uništite posao, napravite ga nesigurnim, i to se dešava u Nišu – kaže za Danas Avramović.
Mladen Jovanović, aktivista Inicijative „Ne damo niški aerodrom“, ocenjuje da je do ovakvih rezultata dovela centralistička odluka o preuzimanju aerodroma.
– Nemogućnost uspešnog vođenja aerodroma iz Republike se vidi i u tome da je jedini njen odgovor na ovu kriznu situaciju izdvajanje ogromnog novca za subvencionisane linije iz Niša. Dok je aerodrom bio gradski, svake godine smo imali poneku novu jeftinu liniju i još poneku najavu nove linije, i to bez dinara subvencije i trošenja para građana. Samo nakon godinu dana od ovakve centralizacije imamo pad svih poslovnih parametara, a svi građani Srbije će godišnje izdvajati po pet miliona evra na ime subvencija, kako bi se prikrila nesposobnost novog sistema vođenja aerodroma i makar na papiru otvorile nove linije. Pre godinu dana smo imali aerodrom u vlasništvu grada koji je bio primer svetskog uspeha za jedan mali aerodrom, a sada imamo Republiku koja se ponaša kao nadobudni gazda, a ne kao odgovoran vlasnik – kaže Jovanović za naš list.
Očekuju 450.000 putnika
Po prognozi aerodroma, broj putnika u 2019. godini povećaće se na oko 450.000 putnika. Što se kargo transporta tiče, očekuju povećanje na oko 700 tona.
„Kada je u pitanju kargo prevoz, potrebno je imati u vidu da niskotarifne kompanije ne prevoze robu, tako da je povećanje kargo prevoza na redovnim putničkim linijama moguće ostvariti samo sa tradicionalnim kompanijama ili uvođenjem specijalnih kargo letova“, kažu na niškom aerodromu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
