Foto: Beta/ Biljana LjubisavljevicViše od 14.000 opomena za plaćanje duga za porez na imovinu koje je lokalna poreska administracija u Nišu poslala obveznicima krajem prošle godine razlog je i dalje velikih gužvi ispred kancelarija poreznika.
Na desetine Nišlija, zabrinutih i ljutih, svakodnevno dolazi do kancelarija poreznika sa zahtevom da im se dugovi otpišu ili omogući sklapanje ugovora o otplati duga na rate, a više od 1.000 građana uložilo je do sada žalbu na odluku lokalne poreske administracije.
Najveći broj Nišlija ne priznaje da ima bilo kakve dugove, a oni koji potvrđuju da ih imaju smatraju da im je obračunata previsoka kamata.
Stole Arsovski (76) jedan je od Nišlija koji su predali zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga nakon što je dobio opomenu za plaćanje 38.000 dinara, i to 14.000 dinara glavnice i 23.000 dinara kamate.
„Sve uredno plaćam od 2012, i imam uplatnice. Imao sam 2010. godine poreski dug za koji sam sklopio ugovor o plaćanju na rate uz otpis kamate. Dug sam otplatio, ali kamata je ostala. Sada mi traže da kamatu platim kao glavnicu i još plus kamatu. Uplatio sam 4.000 dinara i nemam više para. Supruga nema penziju, izdržavamo se od moje penzije od 22.000 dinara“, kazao je Arsovski.
Nišalijka I.M, na privremenom radu u inostranstvu, rekla je agenciji Beta da godinama unazad redovno plaća porez, međutim i pored toga stigla joj je opomena za plaćanje poreza od skoro 40.000 dinara.
„Imam poreska rešenja za deset godina unazad i u svakom rešenju piše da dugujem samo glavnicu, nema nikakve kamate, nema zaostalih dugova. Zaprepastili smo se svi u kući kada smo videli opomenu. U poreskoj upravi su mi objasnili da je dug posledica toga što sam porez plaćala godišnje, a ne kvartalno. Posle svakog kvartala su mi obračunavali kamatu, ali je nisu prikazivali u poreskom rešenju. Svakako bih platila i kamatu da sam znala za nju, ne bih dozvolila da mi se dugovi gomilaju i da mi zaračunaju astronomsku kamatu. Ljudi pričaju da su sve ove opomene štampane zbog toga što će uskoro izbori pa su aktuelnoj vlasti potrebne pare za kampanju. Šta god da je u pitanju, ovo je krajnje nepošten način da se od građana uzme novac“, kazala je I.M.
Lokalna poreska administracija: Građani namerno ne plaćaju porez
Sekretar Sekretarijata za lokalnu poresku administraciju Nina Ilić rekla je agenciji Beta da se tom sekretarijatu od decembra do sada žalilo više od 1.000 poreskih obveznika koji su dobili opomene za plaćanje poreza.
„Dobili smo mnogo zahteva za usaglašavanje stanja, za raspravljanje nekih spornih situacija. Ima u tim zahtevima i spornih i nespornih stvari i mnogo toga treba da raspravimo, a za to će nam biti potrebna još oko dva meseca. Najveći broj građana koji su uložili žalbu smatra da su im dugovanja zastarela i da nemamo pravo da im tražimo da ih plate. Iz pojedinih advokatskih kancelarija imamo po 50 zahteva za otpis dugova pisanih po istom klišeu sa naznakom da „lovimo u mutnom“ i da hoćemo da naplatimo nešto što nije naplativo, što je zastarelo“, izjavila je Ilić.
Ona je istakla da Zakon o otpisu kamate i mirovanju poreskog duga jasno i precizno definiše šta je zastarelost, kako se utvrđuje i naplaćuje, i šta sve prekida zastarelost.
„Zakon jasno kaže da poreski obveznik uplatom namiruje najstarije dugovanje. To znači da ukoliko ste imali neki stari dug i niste neko vreme izmirivali poresku obavezu, nove uplate poreza idu za namirenje najstarijeg dugovanja. Opomene koje smo slali, za neke poreske obveznike se odnose na godinu, dve i tri, a za neke je period duži od pet godina. Rok zastarelosti od pet godina postoji, ali ne možemo apriori smatrati da je zastareo svaki dug stariji od pet godina. Ukoliko postoji prekid odnosno uplata, novi rok se računa od datuma poslednje uplate. Postoji apsolutni rok zastarelosti od 10 godina“, kazala je Ilić.
Ona je kazala da posmatrajući pristigle zahteve zaposleni u Sekretarijatu za lokalnu poresku administraciju jasno vide da ljudi svesno izbegavaju plaćanje poreza.
„Primera radi 2010. godine imali smo akciju otpisa kamate za one koji izmire glavnicu. Obeznik je platio glavnicu, otpisana mu je kamata i od tada do sada ništa nije platio sa namerom da ponovo dođe u situaciju da ponovo na isti način iskoristi neko svoje pravo“, rekla je Ilić.
Kako je kazala Ilić, neosnovani su izgovori građana da nisu platili porez jer nisu imali poresko rešenje ili nisu plaćali kamate zato što nisu navedene u poreskom rešenju.
„Mi smo slali rešenja na adrese obveznika i ona se smatraju uručenim 15. dana od dana predaje pošti. Što se tiče primedbi građana da u poreskim rešenjima nisu obavešteni o dugovima iz prethodnih perioda, objašnjavamo svima da u rešenjima tako nešto ne može da stoji. Poresko rešenje je propisani akt i njime se utvrdjuje obaveza za tekuću godinu. Sve ono što je prethodno ne može da stoji u rešenju. Ranije smo pokušavali, a pokušaćemo ponovo da od informatičara zatražimo da izrade program koji će omogućiti da uz rešenja budu dostavljana i obaveštenja o ukupnim dugovima“, kazala je Ilić.
Prema njenim rečima, građani mogu da budu sigurni da ne duguju ništa za porez ukoliko dođu i informišu se u Sekretarijatu za lokalnu poresku administraciju ili iskoriste jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija.
Ilić je kazala da građani moraju ozbiljno da shvate obavezu plaćanja poreza i najavila za kraj 2019. godine slanje dužnicima novih opomena.
„Prethodni put smo masovno slali opomene još 2012. godine, ali ovako dugih pauza u slanju opomena više neće biti. Obezbedili smo više para za štampu i distribuciju opomena. Kod svih već poslatih opomena u kojima nije ništa sporno, a koje obveznici odbijaju da plate ići ćemo na prinudnu naplatu preko penzija, plata i štednih uloga. Zaplena pokretnih i nepokretnih stvari nije baš primerena, pošto se radi o dugovima koji se kreću uglavnom od 20.000 do 70.000 dinara. Obveznicima kao pogodnost nudimo sklapanje ugovora o reprogramu na više mesečnih rata, uz mogućnost otpisa 50 odsto kamate nakon otplate glavnice“, izjavila je Ilić.
Ona je istakla da je Sekretarijat za lokalnu poresku administraciju od 100.000 poreskih obveznika u Nišu naplatio u 2018. godini 1,14 milijardi dinara poreza na imovinu, što je 100 miliona više nego u 2017. godini i najviše do sada. Prošle godine, dodala je Ilić, povećana je i oporeziva površina stambenog i poslovnog prostra za 500.000 kvadratnih metara.
Dužni uprkos dokazima o uplati duga?
Od početka decembra, od kada su Nišlijama počele da stižu opomene za plaćanje poreskog duga advokatu Udruženja gradđna „Pravni centar Niš“ Igoru Milosavljeviću koji pruža besplatnu pravnu pomoć ,obratilo se više od sto ljudi sa molbom da im napiše zahtev za otpis ili odlaganje plaćanja dugovanja . Dugovi u njihovim poreskim opomenama iznose od 30.000 dinara do 140.000 dinara.
„Među onima koji su mi se obratili za pomoć bilo je i onih koji imaju dokaze o uplati poreza zadnjih pet, šest pa i više godina. Za pomoć se obratio i Nišlija koji ima uplatnice koje potvrdjuju da je uredno plaćao porez poslednjih deset godina i sad mu je stigla opomena da plati dug od 100.000 dinara. Građani smatraju da se radi o „lovu u mutnom“ i o pokušaju „duple“ naplate. Ogorčeni su i ljuti, ali i zabrinuti, da li će uspeti da dokažu da ništa ne duguju. Oni koji imaju dugove, smatraju da je nedopustivo da im bude obračunata kamata po stopi iznad 14 odsto na godišnjem nivou“, izjavio je Milosavljević.
Prema njegovim rečima, građane koji su dostavili zahteve za odlaganje plaćanja poreskog duga lokalna poreska administracija ovih dana poziva na sastanak na kome se izjašnjavaju da li ostaju pri svom zahtevu. Nakon toga gradjanima, dodao je Milosavljević, ne preostaje ništa drugo nego da sačekaju rešenje poreznika.
„Zaposleni u lokalnoj poreskoj administraciji daju obećanje da će u roku od 15 dostaviti rešenja na zahtev za otpis poreskog duga i taj rok je u toku. Na rešenje lokalne poreske administracije gradjani imaju pravo žalbe drugostepenom organu, a ukoliko i drugostepeni organ odbije tužbu, onda postoji mogućnost vodjenja upravnog postupka pred nadležnim sudom“, rekao je Milosavljević.
Prema njegovim rečima, „Pravni cenar Niš“ zatražio je od lokalne poreske administracije da prilikom donošenja rešenja ispoštuje zakon i da sve dugove koji su stariji od pet godina otpiše zbog zastarelosti.
„Na žalost, sada imamo primer Nišlijke koja je dobila opomenu za plaćanje duga iako je njen pokojni suprug proteklih deset godina uredno plaćao porez i na uplatnicama pedantno upisivao na koji kvartal koje godine se uplata odnosi. Njoj je radnik lokalne poreske administracije, kada je otišla da da vidi o čemu se radi, rekao „ne možete Vi da plaćate šta vi hoćete. Vaše je da platite, a mi ćemo da rasporedjujemo kako treba da se rasporedi“. Zakon o obligacionim odnosima međutim kaže da čak i kada nije naznačeno šta ste platili, ukoliko se na nesumljiv način to može utvrditi, onda je odredjeni dug izmiren. Ukoliko je recimo račun za struju 1.219 dinara i platite ga, nesumljivo je da ste hteli upravo da platite taj dug za struju, a ne neki drugi“, objasnio je Milosavljević.
„Pravni centar Niš“, istakao je on, takođe je zatražio od lokalne poreske administracije da poreskim dužnicima više ne dostavlja analitičke kartice koje ni sami službenici ne razumeju, već da dugove prikazuje tabelarno po godinama kako bi dužnici znali tačno za koji period šta duguju.
Kako je kazao Milosavljević „Pravni centar Niš“ traži od lokalne poreske administracije da ubuduće već tokom januara dostavlja poreska rešenja, a ne da ih kao sada dostavlja tokom juna ili jula, tako da gradjani po šest, sedam meseci ne znaju da li ima nekih promena u njihovim obavezama.
Prema njegovim rečima jedan od zahteva „Pravnog centra Niš“ je i da se zaposleni u lokalnoj poreskoj administraciji ponašaju prema strankama u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, pošto dužnici sada imaju imaju veliki problem komunikacije sa zaposlenima u toj administraciji.
„Zakon propisuje da državni službenici moraju prema građanima da se ophode sa dužnim poštovanjem, a ne da budu drski i nadmeni. Oni su dužni da obveznicima maksimalno pomognu i upute ukoliko su neuki, a ne da ih obmanjuju i pričaju neke stvari koje su apsolutno neosnovane.“, istakao je Milosavljević.
Nedopustivo je, dodao je on, da zaposleni u lokalnoj poreskoj administraciji u isto vreme zakažu razgovor grupi od 50 građana koji su podneli prigovore na poreske opomene, pa se u isto vreme pred vratima poreznika tiskaju i gradjani u dubokoj starosti i teško obolele osobe.
Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta „Udruženja građana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija” i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
