Foto: Natalija Jakovljević„Nismo zadovoljni protestima koji su održani pre mesec i po dana u centru Subotice, jer ništa nismo postigli. Vlada nije ispunila to što je obećala po pitanju suncokreta, ni po pitanju mleka, nafte, ni moratorijuma. Ako se ništa ne preduzme, vraćamo se na ulice“, poručio je predstavnik subotičkih paora Miroslav Matković.
Podseća da su se nakon dogovora sa gradonačelnikom Subotice sklonili sa ulica, međutim poljoprivrednici i seljaci nisu dobili pomoć ni od grada ni od države i kako navodi, ne znaju kako će započeti jesenju setvu.
Matković je pokazao novinarima kako izgleda kukuruz na jednoj od subotičkih parcela i kao je suša uticala na poljoprivredne kulture.
„Žetva suncokreta je gotova gde je prosek između 700-800 kilograma po katastarskom jutru, a uskoro kreće i kukuruz, a to je oko 250 kilograma po katastarskom jutru. A šta će biti na ostalim parcelama, to ćemo tek da vidimo“, ocenjuje.
Prema njegovim rečima, jesenja setva uskoro dolazi gde će veštačko đubrivo slabo biti zastupljeno jer nemaju sredstava da kupuju novo.
„Kada prodamo kukuruz i suncokret, mi kupujemo veštačko đubrivo i tako započinje nova proizvodnja. Ako nema veštačkog đubriva, očekujemo da će možda biti upola manji prinos. Ovih dana smo videli da se mleko uvozi, a očekujem ovih dana da ćemo vrlo brzo i hleb da uvozimo, ako ovako ostane i ne dobijemo nikakvu pomoć od države“, navodi Matković.
On je podsetio da je gradu Subotica upućen dopis iz Sekretarijata za poljoprivredu o formiranju komisije koja bi utvrdila razmere štete na usevima nakon suše, ali, kako kaže, dobio je informaciju od gradonačelnika da on neće postupiti po tom nalogu jer on nije po zakonu.
„Nama tu nije jasno, ko tu radi protiv zakona, Mirović ili gradonačelnik? A nije nam ni jasno zašto nas je i poslao tamo, ako on sada neće da postupi na osnovu tog dopisa? Rekao je da Vlada Srbije donosi odluku o proglašenju elementarne nepogode. Mi smo voljni da sutra odemo sa gradonačelnikom kod premijerke, samo da se već pokrene taj proces koji se tiče suše i da krene da se radi dok se ne poskidaju usevi, jer kako će da se radi procena štete ako nema useva na njivama“, objašnjava Matković.
Proizvođač mleka iz Subotice, Saša Komesarović, ima 200 grla od čega 110 muznih krava.
Prema njegovom mišljenju, u velikom su problemu zbog suše koja zapravo traje već tri godine.
„Kukuruz je u katastrofalnom stanju što stočarstvo najviše pogađa, jer u mlekarstvu kukuruz je osnova u ishrani. A reč je i o aflatoksinima, što se odražava katastrofalno na mleko, a to vide svi građani u prodavnicama nema dovoljne količine mleka. Trenutno nam je smanjena proizvodnja mleka je 50 odsto, a očekujemo dalja smanjenja jer nemamo odgovor od države za ovaj trenutni problem, a hranu ne možemo nabaviti jer sama cena koncentrata je otišla na taj nivo da cena mleka od 50 dinara po litri ne može pokriti troškove same proizvodnje“, navodi.
Upozorava da do kraja godine neće biti ni mesa u prodavnicama, „jer ako nema krava, nema teladi, ako nema teladi, nema tova“.
„Biće mesa do kraja godine, dok ne rasprodamo, a posle će se uvoziti, kao što su i sada najavili uvoz mleka iz Poljske. Država ne rešava problem nego im je najlakše reći da se uveze“, smatra Komesarović.
Subotičanin Branko Kopilović, koji se bavi otkupom žitarica, kritikovao je nedavno donete dve uredbe u pogledu ograničavanja otkupnih marži i u pogledu cene i koliko će država da isplati subvencija po kilogramu poljoprivrednim proizvođačima.
„Ta uredba je potpuno nejasna i nedorečena. Cena nije trebala da bude ograničavana jer se u uredbi ne navodi ko će platiti razliku u cenama. Ne znamo kolika sredstva su opredeljena za subvencije, to nigde ne piše“, ocenjuje.
Dodaje da će to možda biti više reklama za vladu, da je nešto učinila u pogledu pomoći seljacima, umesto da je stvarno pomogla.
Antun Nađheđeši iz Male Bosne koji ima 140 jutara kukuruza smatra da će zbog suše biti vrlo mali rod, možda oko 300 kilograma po jutru, što za njih predstavlja veliki problem, kao i problem plaćanja takse za odvodnjavanje.
„Zatražili smo da nam se otpiše taksa koju plaćamo za odvodnjavanje i da to više nikada nemamo. Dobili smo i pretnju od Poreske uprave da, ako se ne plati, posle će se plaćati sa velikom kamatom, pa bi to onda naraslo. Ja sam uredno platio sve, još dok su trajali protesti poljoprivrednika, jer kamata raste svaki dan“, navodi.
Nađheđeši ističe da ovakve namete imaju samo u Vojvodini i da je on nedavno na ime svih tih troškova isplatio 400.000 dinara.
„Neka taksa za odvodnjavanje ostane tamo gde se koristi voda, gde odvodnjavaju, ali ovde nema nigde niskonaponska mreža da se može ova njiva navodnjavati. Mi ćemo uskoro biti u nestašici vode jer se kanali produbljujum a naplaćuju nam debelo“, napominje.
Dodaje da u Hrvatskoj imam zemlju, ali da nikada nisu naplaćivali odvodnjavanje ni porez na zemlju, te da se jedno u Vojvodini plaća ovakva taksa.
Međutim, ima i onih koji će biti prinuđeni da zatvore svoje farme.
Robert Dušnoki iz naselja Kelebija se bavi svinjarstvom. Kaže da je do sada sve više podizao broj krmača, da što više može da proizvodi tovljenike godišnje, ali da je sada došao na odluku da će uskoro zatvoriti farmu.
„Ne mogu izdržati ove uslove što nam država daje, stalno nam smanjuje cenu. Trenutna cena je 240 dinara sa PDV-om za tovljenike, i ne treba nikome, ne može da se proda, dok država slabo stoji sa tovljenicima“, poručuje Dušnoki.
Napominje i da je dobio uplatnicu za državnu zemlju, i da je uplatio u roku od godinu dana tri godine unapred.
„Platili smo prvu godinu, a zadnju godinu kao garanciju, i sad smo već dobili i za sledeću godinu uplatnicu, a državu uopšte ne interesuje da li ćemo uspeti to isplatiti zbog suše. Mi ne možemo da skinemo kukuruz i da ga prodamo, jer onda nemao iz čega da hranimo svinje“, navodi.
Podseća da je ove godine bio slab rod ječma, pšenice i kukuruza i da će zbog toga imati velike probleme.
„Država umesto da nam da više vremena, dobili smo svega 30 dana da sve uplatimo i da se sami snađemo“, zaključuje Dušnoki.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
