Ništa od podnošenja računa, samo još novih obećanja

Iako je premijerka pozvala predsednika da prisustvuje, kasnije na konferenciji za novinare se moglo videti ko je tu bio gost, a ko domaćin kada je Brnabić u pet minuta saopštila o čemu se razgovaralo, a narednih sat vremena predsednik pričao o aktivnostima i planovima Vlade.

Premijerka je nakon sednice rekla da Vlada Srbije ima ambiciozan cilj da se u ovoj godini ostvari rast bruto domaćeg proizvoda od šest odsto i da će zato biti „potrebno da se radi dan i noć“, kao i da je „najveća snaga Srbije saradnja između Vlade i predsednika Aleksandra Vučića u interesu građana“ istakavši i to da je Srbija prva u Evropi po ekonomskim rezultatima, a prva ili druga po broju vakcinisanih u odnosu na broj stanovnika.

Ona je najavila i da će u subotu podneti izveštaj o radu Vlade u prvih 100 dana.

U istom tonu nastavio je i predsednik Srbije tvrdeći da je prošle godine Srbija „ako se ne računa Irska, bila prva u Evropi po stopi privrednog rasta što se nikada u istoriji nije dogodilo“.

Prema njegovim rečima u januaru je umesto deficita od 12,5 milijardi ostvaren suficit od 13,5 milijardi dinara „što je dobra vest za Ministarstvo finansija, ali ne i za građane, jer je 43 odsto manje izvršenje“, rekao je Vučić dodajući i da se u rast bruto domaćeg proizvoda računa i koliko je nove vrednosti stvoreno u godini, ali „od 21 odsto do 23 odsto zavisi i od toga koliko je novca potrošeno na realizaciju projekata“.

Vučić je ocenio da bez visoke stope rasta od šest odsto neće moći da se pomaže privreda, zdravstvo, poljoprivreda, povećava energetska efikasnost, gradi kanalizaciona infrastruktura i deponije.

Govoreći o projektima, Vučić je najavio da će se ove godine graditi čak sedam autoputeva.

– Da možda krajem ili početkom sledeće godine krenemo izgradnju brzog puta do Požarevca, preko Velikog Gradišta do Milanovca. Ne zaboravite da sada radimo brzu saobraćajnicu do Valjeva, Zrenjanin-Beograd, tu je i „Karađorđe“, a grade se Moravski koridor, Čačak-Požega i Ruma-Šabac – rekao je Vučić dodajući da će završiti i prugu do kraja godine, „u januaru ćemo za 27, 28 minuta stizati do Novog Sada“.

S obzirom na to da se uglavnom pričalo o planovima i davala se obećanja, teško je oceniti šta je zapravo uradila vlada u ova tri meseca.

Sagovornici Danasa smatraju da je to nastavak iste Vlade od ranije i da nema mnogo ni smisla govoriti o 100 dana, jer se nije mnogo promenilo u odnosu na ranije, a takođe, pitanje je i koliko može da se uradi kada je mandat ograničen do početka sledeće godine kada se najavljeni novi izbori.

Za ekonomistu Sašu Đogovića ovo je produžetak stare Vlade i „ne bih ima davao sto dana“.

– Isti je premijer, isti je i kreator stavova premijera. Izuzev najava ministarke rudarstva i energetike da će doći do promena u funkcionisanju EPS-a i Srbijagasa ne vidim da se išta desilo u ovih 100 dana. I tu se radi samo o najavama i tek ćemo da vidimo da li će do promena stvarno i doći. Ako se želi nešto učiniti onda treba, ako ništa, simbolično smeniti kadrove, jer ako postoji poremećaj između ministarstva i vlade koja kreira energetsku politiku i javnih preduzeća koji treba da je sprovodi to nije dobro – napominje Đogović.

Ministar finansija je ostao isti i nastavio da vodi istu politiku prethodne vlade, ocenjuje Đogović podsećajući da se opet najavljuje „helikopterski novac“ bez ikakve selekcije.

– Umesto da se fokusiraju na one sa najmanjim prihodima i da njima daju više, a još bi se manje i potrošilo ukupno, nastavlja se deljenje novca bez selekcije. Što se tiče ministarstva privrede, nisam odmah mogao da se setim ni kako se zove nova ministarka niti kako izgleda. To bi bilo to što se tiče ovog ministarstva, a nije da nema šta da se promeni. Pre svega mislim na dodeljivanje subvencija i da se umesto neselektivnog deljenja, opredele za subvencije visokotehnološkim kompanijama i to u skladu sa Pariskim sporazumom za zaštitu životne sredine – smatra Đogović.

I Mihail Gajić iz Libeka primećuje da nova vlada nije imala nikakve značajne zakonske inicijative, a da jedino imamo najavu trećeg paketa ekonomskih mera.

– I to se tek najavljuje pa ne znamo kako će na kraju izgledati. Ipak po najavama deluje da se nastavlja politika od prošle godine koja je dosta usmerena na kupovinu političke podrške. Tako neselektivan paket pomoći ispada skuplji nego što bi mogao biti, a novac se daje i onima kojima nije neophodan. Iako nemamo socijalne karte, koje se sada najavljuju, sa podacima Poreske uprave mogla bi se pomoć dati onima sa minimalnom zaradom, nezaposlenima, onima na socijalnoj pomoći – ocenjuje Gajić.

Što se tiče najave premijerke da će se ove godine ići na rast od šest odsto naš sagovornik ističe da je to moguće, ali jako optimistično.

– U 2020. privreda je smanjena 1,1 odsto malo zbog ekonomskog impulsa države, malo zbog sreće i dobre poljoprivredne godine. Da nismo imali sreće sa klimom i da granice nisu bile zatvorene pa da su ljudi mogli da idu na more u inostranstvo, pad bio bio 2,5 odsto. Sada imamo višu osnovicu nego što smo očekivali tako da ćemo teško doći do šest odsto – smatra Gajić.

I Đogović napominje da je 4,5 odsto mnogo realnije i podseća da je epidemiološka situacija još zaoštrena, da u EU vakcinacije ide haotično, a u regionu nije ni počela.

– To znači i manje narudžbina iz EU i oporavak turizma tek od druge polovine godine – ocenjuje on.

Ništa od vladavine prava

Jedan od prioriteta u ekspozeu premijerke Brnabić u oktobru prošle godine bila je i vladavina prava. Međutim, naši sagovornici tvrde da se tu baš ništa nije uradilo. „Ova vlada počiva na tome da vladavina prava bude skrajnuta i treba istaći da je ova vlada ima kontinuitet sa prethodnom koja se bahato ponašala prema vladavini prava. I dalje imamo visok nivo korupcije, državni funkcioneri izlaze iz zakonskih ograničenja i ne poštuju se zakoni“, ocenjuje Gajić. I Đogović ističe da je Vlada ista kao pre i „ako ništa nije urađeno za četiri godine zašto bismo očekivali da urade išta za 100 dana“, ističe on dodajući da se u borbi protiv organizovanog kriminala uradilo nešto tek 100. dana Vlade, aludirajući na jučerašnja hapšenja.