Ništa od privatizacije Vranjske i Bujanovačke Banje

Pre duže od dve godine, aktuelni ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić najavio je brzu privatizaciju lečilišta u Vranjskoj i Bujanovačkoj Banji, ali do sada se nije desio ni minimalni pomak u tom pravcu.

– Vranjska Banja raspolaže samo aktuelnim kapacitetima u okviru Specijalne bolnice za lečenje reumatskih bolesti. Hotel koji je u vlasništvu JP Železnica Srbije je odavno pod katancem, dok su objekti pre svega ugostiteljske namene izdati od strane Kompanije Simpo pod zakup, a sve u skladu sa aktuelnim zakonskim procedurama – navode nadležni iz gradske opštine u ovom nekada uglednom lečilištu.

Slična je situacija i u Bujanovačkoj Banji „Vrelo“, gde uprkos vrlo lošim smeštajnim uslovima tokom sezone i dalje imaju određeni broj gostiju. Do zvaničnih podataka o procesu privatizacije je bilo nemoguće doći jer ljubazni portir na recepciji kaže „za izjave je nadležan jedino direktor a on je na odmoru“.

Dobri poznavaoci prilika u Hotelsko-ugostiteljskom preduzeću „Evropa“ koje je pre tri godine kupio katarski biznismen Al Maki navode da se on „skoro godinu dana nije pojavio u objektima koji su njegovo vlasništvo“. Tri hotela i motel prodati su za nešto više od milion evra. Izvori Danasa navode da je „uz aktuelno ulaganje katarskog biznismena sada vrednost ovih objekata koji su zatvoreni ili rade samo u skromnim kapacitetima oko dva miliona evra“.

– Očekivalo se da vlasnik hotela u Surdulici, na Vlasinskom jezeru i u Crnoj Travi, kao i objekta na samom ulasku u kompleks Vlasinskog jezera postane jedan biznismen sa juga Srbije, ali do toga nije došlo, pa se sve sada pretvorilo u to da će „dara prevršiti meru“, na štetu ljudi i onih koji su ovde radili – tvrdi izvor Danasa.

U međuvremenu ruskom konzorcijumu prodat je potpuno devastiran hotel „Vranje“ za nešto više od milion evra. Kako saznajemo, da bi se sanirala sva oštećenja na krovnoj konstrukciji koja je godinama prokišnjavala i renovirao ceo objekat, neophodno je uložiti još najmanje toliko novca.

Motel „Pržar“ koji se nalazi u vlasništvu kompanije „Simpo“ sada se prodaje za gotovo četvorostruko veću cenu (3,8 miliona evra) od one plaćene za hotel Vranje, iako je u pitanju mnogo manji objekat. Ta ponuda aktuelna je do 27. jula kada bi trebalo da bude poznat novi vlasnik. Na ni jednom sajtu nadležnih vladinih organa ne postoji bilo kakva procena vrednosti imovine samog objekta motela „Pržar“, kao ni hotela „Železničar“ u Vranjskoj Banji, a još manje objekta davno započetog na levoj obali reke Banjštice koji se naziva epskim imenom. U oktobru se očekuje otvaranje hotela na ulasku u Vranje sa zatvorenim bazenom i smeštajnim kapacitetima za oko 100 lica na noćenju, čije vlasništvo se povezuje i sa biznismenima koji su postali novi vlasnici hotela „Vranje“.

Motel „Vranje“ koji se nalazi na nekadašnjoj ulaznoj petlji u samo Vranje, preuzela je država i od njega je napravljen prihvatni kamp za migrante koji tu trenutno borave. Na putu od Niša prema granici sa Severnom Makedonijom trasom Koridora 10, sada je aktuelan samo motel „Predejane“, mada se i do njega može doći tek uz isključenje sa glavnog putnog pravca. Kada se ovome doda i to da su cene usluga u motelu „Predejane“ sada u letnoj sezoni „nadevropske“, jasno je da hotelsko-ugostiteljske objekte na jugu Srbije čeka teška budućnost, pogotovo kada prođe letnja sezona.

Ekološki sanitarni prsten za Vlasinsko jezero

– Za nas je prioritet na Vlasinskom jezeru ekološki sanitarni prsten za koji smo dobili podršku Vlade Srbije, jer se radi o posebnoj ekološkoj sredini gde imamo i floru i faunu. U skladu s tim treba gledati i na dalji razvoj ugostiteljstva i turizma – ocena je Novice Tončeva, predsednika Skupštine Surdulice i narodnog poslanika.