Ništa od privrednog rasta, BDP teško i do dva odsto

Republički zavod za statistiku objavio je fleš procenu rasta bruto domaćeg proizvoda za treći kvartal ove godine od 2,1 odsto. To predstavlja ubrzanje u odnosu na 1,2 odsto iz prvog, odnosno 1,3 odsto iz drugog ovogodišnjeg tromesečja, ali i dalje je daleko ispod projektovanih tri odsto za ovu godinu. Čak će i za rast od samo dva odsto biti potrebno izuzetno privredno ubrzanje u nastavku godine. U poslednjih pet godina, Srbija je samo tri puta ostvarila kvartalni rast veći od tri odsto, a sada nam je potrebno 3,4.

U sva ta tri slučaja, u trećem i četvrtom tromesečju 2013. godine i prvom tromesečju 2016. godine, ovaj rast je došao na recesiju u istim kvartalima prethodne godine sa kojima se poredilo. Ovoga puta zadatak je daleko teži jer je u poslednja tri meseca prošle godine zabeležen privredni rast od 2,5 odsto.

Poslednje projekcije rasta Međunarodnog monetarnog fonda date krajem septembra nakon posete misije Fonda Srbiji smanjene su sa tri na 2,3 odsto. Ivan Nikolić, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova ističe da ako industrija nastavi sa rastom kao u poslednja dva meseca moguće je čak i dostići njihovu prognozu.

„Industrijska proizvodnja je ubrzala i zaključno sa septembrom dostigla kumulativni rast za devet meseci od 3,5 odsto. Ako bi nastavila sa takvim rastom rast BDP-a bi do kraja godine mogao da bude i preko dva odsto“, napominje Nikolić dodajući da sve industrijske oblasti daju doprinos rastu, a među njima i proizvodnja električne energije koja se vratila na prošlogodišnje nivoe nakon velikog podbačaja početkom godine.

Inače je nedavno ministar finansija Dušan Vujović izjavio da će rast do kraja godine biti preko dva odsto, mada u dokumentima na sajtu Ministarstva finansija, kao i Narodne banke Srbije i dalje stoje projekcije od tri odsto.

„Poslednje tromesečje u ovoj godini će verovatno biti još bolje od trećeg, ali ni to neće biti dovoljno da rast dođe do dva odsto“, smatra Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu. Kako dodaje, rast od 2,1 odsto u trećem tromesečju sasvim je u skladu sa projekcijama da će u 2017. godini godišnji rast biti na nivou od 1,5 do dva odsto.

„Koliko se god bude natezalo i pravljene korekcije teško će rast BDP ići preko dva odsto. Čak i kada bi isključili uticaj poljoprivrede koji je negativan i iznosi jedan odsto, to znači da bi privredni rast iznosio 2,5 do tri odsto što je i dalje jedan od najlošijih rezultata u Centralnoj i Istočnoj Evropi. U tom regionu je trend rasta oko četiri odsto, a kod nas manje od tri odsto“, ocenio je Arsić.

Upravo ovo zaostajanje za konkurentima je i najveći problem za Srbiju, smatra LJubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On ističe da se bavimo niskim stopama od dva ili 2,1 odsto, a da je nama potrebno mnogo više da bi sustigli druge zemlje.

„Mala je verovatnoća da u četvrtom kvartalu imamo rast od oko 3,4 odsto da bismo došli do dva odsto rasta za celu godinu. Ali čak i ako ostvarimo dva odsto, to je daleko manje od projektovanih tri odsto. Pa i tih tri je stopa koja nas ne vuče napred. Zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju rast od četiri odsto, dvostruko veće od našeg, i to na bazu koja je sedam, osam puta veća. Nama su potrebne visoke, čak dvocifrene stope rasta kao što smo imali u nekoliko navrata posle Drugog svetskog rata. Kao i tada imamo jako nisku bazu, a kao drugo treba nam strategija razvoja koja se ne oslanja samo na strane investicije, nego na domaće i korišćenje komparativnih prednosti“, ocenjuje Savić dodajući da se često bavimo jeftinom statistikom za dnevne potrebe umesto suštinom.