Ništa od solarne elektrane

Za njenu izgradnju tada je dva miliona odobrilo Ministarstvo za prostorno planiranje preko Programa za građevinsku operativu, a 500.000 evra izdvojeno je iz budžeta Leskovca preko Fonda za zaštitu životne sredine.

Očigledan primer nebrige aktuelne vlasti i gradonačelnika Gorana Cvetanovića za investicije koje su u ovom gradu započete. Moje prvo pitanje za gradonačelnika je – gde su ti paneli sada i da pojasni na kakav su volšeban način nestali? Da li ih je neko ukrao ili je dunuo jak vetar pa ih prebacio na neku drugu lokaciju, možda na Vlasinsko jezero ili negde drugde? – pitao je Zdravković.

On je zatražio da se obelodani šta je s tim novcem urađeno jer je, kako je rekao, očigledno da se „iza nas nalazi ruina, odnosno nepokošena livada“.

U kabinetu prvog čoveka Leskovca kažu da su paneli privremeno demontirani i trenutno su konzervirani kod izvođača „Centuma“.

Kao odgovorna vlast likvidirali smo Javno preduzeće za obnovljive izvore energije, koje je samo stvaralo troškove za plate zaposlenih, dok se ne postavi konačna situacija o daljim koracima. Upravo iz tog razloga kao iznuđen potez, da ne bi propadali od spoljnih uticaja i da ne bi plaćali čuvanje gradilišta, solarni paneli su privremeno demontirani i trenutno su konzervirani kod izvođača „Centuma“ – objašnjavaju iz Cvetanovićevog kabineta.

Dodaje se da je tačno da je u budžetu za 2016. predviđen iznos od 24 miliona dinara za tu namenu, ali je kao izvor tih sredstava predviđeno davanje Ministarstva, što predstavlja, kako dodaju, dobro pozicioniranje u odnosu na moguću namensku uplatu i njenu eventualnu „promptnu aktivaciju“, ukoliko elaborat pokaže opravdanost završetka investicije.

Iz Cvetanovićevog kabineta se podseća da je investicija – izgradnja solarne elektrane jedan od originalnih projekata ranije vlasti Demokratske stranke, zajedno sa bušotinom termalne vode.

Samo su okolnosti različite, zato što je bušotina otvorena i zatvorena za vreme te vlasti, dok je solarna elektrana investicija koja se i dalje evidentira kao aktivna, odnosno nedovršena – navodi se iz kabineta gradonačelnika.

Ono što je, kako se objašnjava, elementarni problem obe investicije, to je da su obe započete bez obavezne izrade elaborata o ekonomskoj opravdanosti koji su trebali da daju jasne razloge zašto su investicije isplative i da daju očekivane ekonomske parametre dobiti i lokalnog interesa da se uopšte krene u njihovu realizaciju.

Nažalost, bez te elaboracije se krenulo u avanturu koja mnogo košta i onda, kada je došlo do promene vlasti, morali smo kao odgovorna vlast da postavimo sebi ta osnovna pitanja – objašnjavaju u pisanom objašnjenju zaposleni u kabinetu prvog čoveka Leskovca.

Iz kabineta gradonačelnika još navode da je u međuvremenu došlo do promene strategije u domenu obnovljivih izvora energije, tako da je ukinuta FID-in tarifa koja je isporučiocu solarne energije na prizemnim panelima obezbeđivala povlašćenu cenu za isporučenu energiju.

Dakle, nije se prvo obezbedila dobra cena za takvu energiju, pa onda krenulo u izgradnju, već spontano, bez ikakve garancije, krenulo se u ulaganje – zaključuje se u saopštenju iz kabineta.

Inače, Grad je trebalo da obezbedi 10 odsto predračunske vrednosti, a sve ostalo resorno ministarstvo, podsećaju iz Cvetanovićevog kabineta.

Prema planu, solarna elektrana je trebalo da ima 60 panela sa 4.166 foto-naponskih ćelija, 950 kilovata jačine, koja bi u punom kapacitetu u gradsku kasu godišnje davala oko 100.000 evra.