Niti je „Turski tok“ gotov niti se zna kad će

Samo par dana nakon ovih izjava novinari iz Zaječara su svežim fotografijama sa brojnih delova trase dokazali da je, iz neznanih razloga, saopštavana neistina. Dodatne informacije o stanju gradnje u Bugarskoj pokazale su da su ove obmane bile potpuno nepotrebne, jer će izgradnja deonice kroz ovu zemlju potrajati.

Aktuelno stanje stvari

Već krajem 2019. godine bili smo zasuti informacijama da je gasovod „Turski tok“ na deonici kroz Srbiju gotov i da će potrošači dobiti siguran dotok gasa, pored već postojećeg koji ide preko Ukrajine. A znamo da tu uvek ispadnu neki problemi u vezi sa tekućim gasnim i teritorijalnim odnosima između Rusije i Ukrajine, a spor oko Donbasa, posebno aneksija Krima, garantuje probleme i narednih decenija.

Propast projekta „Južni tok“ (Bugari kažu da je propao zbog korupcije u toj zemlji EU) uz svesrdnu „pomoć“ evropskih faktora je otišao u prošlost, a Rusija je ušla, sa partnerima – Turskom, Bugarskom i Srbijom, u novi projekat gasovoda -„Turski tok. Odmah da kažemo da u Bugarskoj ovaj naziv gasovoda uopšte nije popularan i na insistiranje premijera Bojka Borisova u upotrebi je naziv „Balkanski tok“. To naravno nije najbitnije, mnogo je značajnije da ovaj gasovod bude završen i napunjen gasom.

U Srbiji su radovi na trasi gasovoda tiho krenuli tokom prošle godine, ali je, mora se reći, „napadnuta“ cela trasa.

Godina je bila naklonjena graditeljima, malo padavina, a i zima je, bar na deonici od Zaječara do Paraćina bila blagonaklona, gotovo bez snega i kiše, te su radovi gotovo bez prekida trajali čitave jeseni i zime. Teška mrlja u ponašanju firmi koje izvode radove u ovom delu trase je u činjenici da do izbijanja skandala, koje su otkrili novinari portala „Glasa Zaječara“, gotovo nijedan radnik sa trase nije bio uredno prijavljen, već su radili na „crno“.

Ovde se smatra da radove izvode firme koje su bliske aktuelnoj vlasti te stoga inspekcije u širokom luku zaobilaze gradilišta trase gasovoda. Nakon obelodanjivanja ponašanja poslodavaca radnici na gasovodu su ekspresno dobili ugovore o radu i valjda su sada prijavljeni po propisima.

U ovom trenutku, nakon obilaska trase kod Vratarnice, sela Leskovac te u podnožju planine Rtanj i grada Boljevca, može se konstatovati da su radovi na gasovodu napredovali, da su cevi mahom zavarene i položene u zemlju ali da je ostalo puno posla oko konačnog završetka građevinsko-tehničkih radova do trenutka kad će gasovod kroz Srbiju biti spreman za punjenje i transport. To se pre svega odnosi na kompresorske stanice i druge merne uređaje kao i na dovršenje radova na samom cevovodu.

Bilo kako bilo, „Turski tok“ će kroz Srbiju biti završen, najverovatnije, do kraja ove godine, ali zabrinjavaju informacije koje stižu iz Bugarske o toku radova na „Balkanskom toku“. Još je za dodatnu brigu, po ko zna koji put, izjava zvaničnika Srbije, ovog puta ministra Antića da samo što nisu počeli radovi na gasnoj konekciji Srbija-Bugarska, od granice do Niša.

Ovu konekciju je više puta najavljivala i ministarka Zorana Mihajlović, ali je sve ostalo na priči i obećanjima, te valja sa „debelom“ rezervom uzimati izjave naših i bugarskih političara o terminima kompletnog završetka poslova oko gasovoda i konekcije.

Izgradnja kraka kroz Bugarsku

Nakon svečanosti, krajem oktobra 2019, kojom je označen završetak radova na prvoj deonici gasovoda u dužini od skromnih 11 kilometara, s prvom kompresorskom stanicom kod grada Strandža i zvaničnog početka, zaista su započeli radovi na gasovodu kroz Bugarsku u dužini od oko 470 kilometara do granice sa Srbijom u rejonu Zaječara.

Radove na ovoj deonici od samog početka prate brojni problemi i kontroverze. Čak su i ruski zvaničnici u nekoliko navrata optuživali vlasti u Sofiji da u suštini vrše opstrukciju, da otežu sa radovima zaklanjajući se iza tenderskih i pravosudnih pravila prateći interese i naloge „stranih“ faktora. Nedavno je i ministar Lavrov izjavio da će, ako Bugarska nastavi sa ovakvim ponašanjem, Rusija naći način da nekim drugim putem dođe do gasovoda u Srbiji.

Bilo je problema sa tenderom za izvođača radova, spor je završio na bugarskim sudovima i na kraju je potpisan ugovor sa malo poznatim konzorcijumom „Arkad“ iz Saudijske Arabije vredan 1,1 milijardu evra o izgradnji „Balkanskog toka“ kroz Bugarsku. Već u tom trenutku je bilo jasno da ovaj krak gasovoda neće biti izgrađen do 2020. godine, kako su obećavali premijer Bojko Borisov i Bulgartransgas. Naprotiv, prema intenzitetu radova u ovom trenutku i dosadašnjem iskustvu, upitno je da li će gasovod biti spreman do kraja ove godine. U ovom trenutku stručnjaci ocenjuju da je mnogo realnije očekivati da „Balkanski tok“ bude u funkciji sredinom 2021. godine i to uz mnogo rada i sreće.

Zabrinjavaju i informacije koje se mogu pročitati na dva bugarska sajta (marica.bg i blitz.bg) da u ugovoru o gradnji nije predviđen (mada se to čini neverovatnim) rok za završetak radova te se i dalje operiše rokom od oko 600 dana.

U ovom trenutku radovi su najintenzivniji u središtu Bugarske, kod grada Pleven. Odatle se radi ka jugu i zapadu Bugarske, odnosno ka Vraci i Montani. Prema poslednjim informacijama iskopan je šanac od stotinak kilometara, što znači da su graditelji tek na prvoj četvrtini gasovoda. Prilikom ovonedeljnog boravka u Vidinu, to je zapad Bugarske, odakle će gasovod ući u Srbiju, niko nema niti želi da saopšti informacije o početku radova na završnoj deonici Montana – Vidin – Zaječar.

Gradonačelnik Vidina ne poseduje informacije o tome kada će gasovod stići do granice sa Srbijom, a slična je situacija i sa Privrednom komorom ovog grada (Trgovsko-promislena palata). Predsednik Krasimir Kirilov nam je utoliko pomogao informacijom da se narednih meseci očekuje početak radova, ali da se u ovom trenutku firme koje grade gasovod nalaze tek u fazi obezbeđivanja logistike za radnike (stanovi, ishrana), da posle sledi period čišćenja terena i najzad stvarni početak izgradnje.

Imajući u vidu ove činjenice, optimizam o brzoj izgradnji i završetku „Balkanskog toka“, jeftinijem i stabilnijem snabdevanju potrošača gasa u Srbiji i lepoj zaradi na transportu gasa za druge zemlje, polako kopni a na njegovo mesto dolazi pesimizam. Ako ovome dodamo i činjenicu da gasovod prolazi posred Timočke Krajine a da nije ništa preduzeto da i osam opština istočne Srbije dobije gas, onda optimizam potpuno nestaje.

Naime, prva kompresorska stanica u Srbiji se gradi 80 kilometara od Zaječara (kod Paraćina) i odatle valja da krene povratni krak za ovaj deo Srbije a da, uprkos ranijim obećanjima vlasti, cevi nisu postavljene niti će biti, te je teško poverovati da će se to dogoditi, osim ako se to ne uradi iz prethodne kompresorske stanice kod Vidina.

Sve u svemu gasovod sa puno imena („Južni tok“, „Turski tok“ i „Balkanski tok“) se gradi a kada će biti zaista gotov i pušten u funkciju niko od zvaničnika ili izvođača ne zna ili ne želi da kaže. I dalje se seje optimizam bez ozbiljnog pokrića na terenu o ekspresnom završetku radova, ali se ova olaka obećanja u svečarskim i izbornim prilikama brzo rasprše kao mehur od sapunice.

Autor je novinar