Nizak poreski moral generiše sivu ekonomiju

Privrednici godinama tvrde da je ta tolerancija države prema sivoj zoni zapravo zamena za nepostojeću socijalnu politiku prema slojevima stanovništva koji su žrtve privatizacije i propadanja domaćih firmi, ali ukazuju i da je pojava mnogo ozbiljnija jer generiše korupciju i podstiče mnogo opasnije vidove prometa nego što je pijačna prodaja pašteta iz Mađarske.

Sivo tržište nije podjednako zastupljeno u svim delatnostima niti u svim krajevima zemlje. Uvreženo je, na primer, stanovište da se na jugu Srbije više od 50 odsto prometa tekstila odvija mimo legalnih tokova, a sve češće pominje se i daleko ozbiljnija i organizovanija trgovina cigaretama i rezanim duvanom. Podstaknuta visokim nametima države, koja sledi politiku oporezivanja Evropske unije, ova „grana“, uprkos stalnim objavama policije ili poreznika o zapleni kontingenata, postaje sve dominantnija.

Država već dugo najavljuje da je spremna da uđe u beskompromisnu borbu protiv sive ekonomije i crnog tržišta radne snage, ali rezultati za sada nisu impresivni. Pre godinu-dve Poreska uprava i inspekcija rada više meseci su redovno medije obaveštavali o zajedničkim kontrolama, uglavnom je bila reč o ugostiteljima i malim trgovinama. Neretko, najavljivali su nadzor, posebno na većim manifestacijama poput Egzita, Guče, Bir festa. Međutim, ni ta najava nije bila dovoljan motiv za poslodavce, pa se iz nedelje u nedelju u saopštenjima inspekcija ponavljao visok procenat otkrivenih prekršaja. Ispostavljalo se da više od polovine, neretko i 80 odsto kontrolisanih privrednika ili nije izdavalo fiskalni račun ili ima neprijavljene radnike ili oba. Na kraju, izveštaji iz tih kontrola prestali su da stižu.

– Na visinu sive ekonomije utiču tri grupe faktora – visina poreza, kaznena politika i efikasnost inspekcijskih službi. Kod nas su poreske stope uglavnom na nivou ili ispod evropskog proseka, što znači da to nije razlog tako visokog udela nelegalnog tržišta. I kazne su, nakon što su 2014. izmenjeni zakoni u toj oblasti, na nivou evropskih pa se treći uslov nameće i kao uzrok – kaže za Danas Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On objašnjava da postoji i visoka tolerancija države na fiskalne utaje, kao i selektivan pristup u kontrolama. Takođe, nizak poreski moral formirao se iz nezadovoljstva kvalitetom javnih usluga čemu treba dodati da se obaveze prema državi ne doživljavaju kao pravične, jer i nisu za sve jednake.

Tekst je deo projekta “Rad na crno – crno za radnike, legalne poslodavce i državu”, koji se sufinansira iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.