Foto Dejana Majstorovic (Ilustracija)Pogrešna procena države i privatnih kompanija da izvoz žitarica i uvoz energenata iz Bugarske izvrše plovnim putem preko Dunava tokom niskog vodostaja – glavni je razlog zbog kog je roba ostala „zarobljena“ u toj zemlji, kaže za Danas Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Zbog toga je potrebno smisliti alternativni način za njeno dopremanje, dok će se razmera štete znati tek po završetku čitave agonije.
Kako je saopštilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u Bugarskoj je, zbog niskog vodostaja Dunava, ostalo „zarobljeno“ oko milion tona srpskih poljoprivrednih proizvoda, koji ukupno vrede oko milijardu evra.
Čak 750.000 tona kukuruza i pšenice već dvadesetak dana čeka na izvoz preko Dunava, koji zbog suše beleži istorijski nizak vodostaj. Osim tih žitarica, „zaglavljena“ je i soja, veštačko đubrivo, kao i sirovine namenjene za njegovu proizvodnju.
Možda je veći problem za Srbiju to što se, zbog istog problema, čeka na uvoz 1,25 miliona tona uglja koji je krenuo ka našoj zemlji iz Bugarske, kao i 30.000 tona nafte i naftnih derivata koji su pošli iz luke Konstanca u Rumuniji. Potencijalni problem je i mogućnost da Naftna industrija Srbije (NIS) ne bude mogla da zadovolji potrebe celog tržišta, zbog čega neće imati dovoljno količine evrodizela za uvoz.
Rajić kaže da se šteta izazvana ovom situacijom ne može unapred predvideti, te da će se njene razmere znati tek kada se problem plovidbe Dunavom bude okončao i bude znalo koliko je robe propalo i hoće li se za nešto plaćati penali.
Ono što ističe kao naročit problem jeste slabo ulaganje u infrastrukturu luke i generalno plovidbe prethodnih godina, te da se u ovim kriznim situacijama to pokazalo naročito problematično, a činjenica da je čitav problem nastupio u Bugarskoj dodatno komplikuje situaciju.
– Problem je kako sada logistički to rešiti. Pitanje je šta će biti u narednim danima i šta će moći da se uradi da bi se ti brodovi oslobodili da mogu da prođu, a ako je to nemoguće da se izvrši pretovar te robe, što traži ozbiljnu logističku podršku. Bilo bi mnogo bolje da je država, umesto ideje da se bagerima prokopava Dunav po Bugarskoj, što je prilično čudna ideja, sazvala sve logističke kompanije koje ima i da je napravila neki plan pretovara te robe, te da je pokušala da je spase i pravovremeno plasira šta može – smatra Rajić.
Kako kaže, železnica je jedina adekvatna koja po količinama može da zameni taj masovni transport poljoprivrednih proizvoda sa barži rečnih plovila, zato što jedna prosečna barža nosi količinu između 19 i 40 kamiona, što zahteva veliku logistiku kako bi se pronašla zamena transporta.
– Osnovno pitanje je zašto za slanje ove robe nije izvršena adekvatna procena, kao što je rađeno u Nemačkoj, pa da ta roba bude poslata nekim alternativnim pravcima, da do ovoga ne bio došlo. Tu se dosta podbacilo, i to ne samo država zbog procene, nego i privatne kompanije koje nisu predvidele rizik da će roba ostati zaglavljena. Mi nedeljama imamo izveštaje sa svih reka, analize Evropske komisije, podaci su bili dostupni, tako da su bili dostupni i u Bugarskoj. Sada ta pogrešna procena može mnogo da košta – naglašava Rajić.
Bugarskim koridorom, rečnim transportom, Srbija pretežno transportuje ugalj koji se uvozi ili izvozi, zatim šljunak, pesak i slične gradivne građevinske materijale, kao i poljoprivredne proizvode. U zavisnosti od toga gde će se žitarice izvoziti, objašnjava Rajić, trebalo je razmišljati koji se alternativni pravac mogao iskoristiti, kako bi se ova situacija predupredila.
Iako je transport uglja železnicom skuplja varijanta, sagovornik Danasa smatra da se tome treba pribeći, „jer u suprotnom mi nemamo dovoljne količine uglja“, jer, kako kaže, ukoliko se opet bude pribegavalo tome da se ugalj zaliva mazutom, zbog čega je nastao problem sa EPS-om, to može da ima još gore posledice na čitav elektroenergetski sistem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
