Njive na prolećnom postu

Poljoprivrednici iz somborske opštine zabrinuti su zbog drastičnog poskupljenja semena i mineralnih đubriva i tvrde da će zbog toga kvalitet setve biti ozbiljno doveden u pitanje. Franja Parčetić, zemljoradnik iz salaškog naselja Gradina kaže za Danas da su se efekti subvencije od sto evra po hektaru već istopili i da priča podseća na onu o dobitku na mostu i gubitku na ćupriji.
– Kilogram „uree“ već je dostigao cenu od 35 dinara, seme je takođe veoma skupo, i ako tome dodamo posledice prošlogodišnje suše i velike gubitke u tovu junadi i svinja, onda je očigledno da su zemljoradnici ostali bez „žute banke“. To će se sigurno negativno odraziti na prolećna ulaganja, njive će ponovo „postiti“, a prinosi će biti niski – kaže Parčetić.
U Zemljoradničkoj zadruzi Zadrugarka procenjuju da će ovogodišnja setva biti skuplja za 50 do 70 odsto od prologodišnje. Direktor Radivoj Mijić naglaša da je cena semena koja se kretala od 1.100 do 1.500 dinara skočila na 2.300 do čak 3.500 dinara po hektaru i dodaje da su poskupeli i mineralno đubrivo i zaštitna sredstva. U ZZ Ravangrad iz Sombora takođe ukazuju da zemljoradnici nemaju dovoljno novca za prolećna ulaganja, a direktor Živko Čonić se žali da mineralno đubrivo, koje se pod povoljnim uslovima nudi u zamenu za pšenicu, neće biti dostupno proizvođačima iz somborske opštine, jer je reč o malim količinama, koje su već „rezervisali“ veliki skladištari. Zemljoradnik Slavko Čonić iz Sombora, pak, naglašava da su prihodi sve manji, da zarade nema ni u proizvodnji mleka. Čonić podseća da je kilogram „ana“ na Produktnoj berzi u Novom Sadu već dostigao cenu od 18,58 dinara, a kad stigne do ratara vredi 23,3 dinara.
I Zemljoradnička zadruga u selu Kljajićevo koja je, inače, poznata po visokim prinosima, suočiće se ove godine sa problemom visokih cena. U toj zadruzi podsećaju da je 2006. godine prosečan prinos pšenice bio šest tona po hektaru, ječma 6,6 tona, soje 3,5 tona, suncokreta tri tone, kukuruza 8,5 tona po hektaru, a direktor Dušan Milanko tako visoke prinose objašnjava primenom „pune tehnologije“.
– Nastojimo da proizvodnju u što većoj meri finansiramo sopstvenim sredstvima, naša zaduženja za pšenicu i ječam su od šest do osam odsto, za kukuruz zadužujemo seme i zaštitna sredstva i nadamo se da ćemo i ovog proleća njivi dati sve što je potrebno. Moram, međutim, da naglasim da je sve poskupelo, i u dinarima i u evrima. To će najviše pogoditi individualne zemljoradnike, koji ni do sada nisu dovoljno ulagali, pogotovo u proizvodnju kukuruza, koji uzgajaju na najvećoj površini – ističe Milanko.