„Priča o dva grada“ i kako institucije utiču na ekonomiju: Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena trojici naučnika (VIDEO)

Kraljevska švedska akademija nauka odlučila je da dodeli nagradu Riksbank iz ekonomskih nauka 2024. trojici naučnika jer su pokazali važnost društvenih institucija za prosperitet jedne zemlje.

Oni su pokazali da veliki deo jaza u bogatstvu između bogatih i siromašnih država dolazi od razlike u razvijenosti političkih i finansijskih institucija.

Priča o dva grada

Oni su našli i izuzetan primer uticaja institucija na prosperitet u tzv. „Priči o dva grada“.

Naime, grad Nogales je presečen granicom napola. Južni deo grada nalazi se u Meksiku, saveznoj državi Sonora, a severni u SAD, u Arizoni.

Stanovnici američkog dela grada su relativno dobrostojeći, imaju dug životni vek i većina dece dobija srednjoškolske diplome. Prava svojine su sigurna i ljudi znaju da će uživati većinu koristi od svojih investicija. Slobodni izbori omogućavaju stanovnicima da zamene političare sa kojima nisu zadovoljni.

U meksičkom Nogalesu stanovnici su opšte gledano znatno siromašniji nego na severnoj strani ograde. Organizovani kriminal čini pokretanje i vođenje kompanija rizičnim. Korumpirane političare je teško smeniti. Inače ovaj deo Meksika je bogatiji od statka države.

Između ova dva grada nema nikakve geografske razlike, klima je potpuno ista. Stanovništvo je sličnog porekla, pošto je to nekada bio u celosti meksički grad, pa su stanovnici i američkog dela uglavnom etnički Meksikanci. Samim tim i kulturološki su slični.

Pa odakle onda tolika razlika u prosperitetu.

„Odlučujuća razlika nije geografija ili kultura, već institucije. Ljudi koji žive severno od ograde žive u ekonomskom sistemu SAD-a, koji im pruža veće mogućnosti da biraju svoje obrazovanje i profesiju. Takođe su deo političkog sistema SAD-a, koji im daje široka politička prava. Južno od ograde, stanovnici nisu tako srećni. Žive u drugačijim ekonomskim uslovima, a politički sistem ograničava njihove mogućnosti da utiču na zakonodavstvo“, zaključili su laureati ovogodišnje Nobelove nagrade.

Prema njihovim tvrdnjama, društva sa lošom vladavinom prava i institucijama koje eksploatišu stanovništvo, ne generišu rast ili promene na bolje, a istraživanje ovih laureata pomaže nam da razumemo zašto.

U objašnjenju se dalje navodi da kada su Evropljani kolonizovali velike delove sveta, institucije u tim društvima su se promenile, što je ponekad bilo dramatično, ali se nije dešavalo svuda na isti način.

Na nekim mestima cilj je bio da se eksploatiše autohtono stanovništvo i izvuku resursi u korist kolonizatora. U drugim, kolonizatori su formirali inkluzivne političke i ekonomske sisteme za dugoročnu korist evropskih migranata, pojašnjeno je.

Preokret u sreći

Dobitnici nagrade ustanovili su i razloge u razlici u bogatstvu između društava koji vuku korene iz vremena kolonizacije koji su nazvali „preokret u sreći“.

„Delovi kolonizovanog sveta koji su pre oko 500 godina bili relativno najprosperitetniji, sada su oni koji su relativno siromašni. Ako posmatramo urbanizaciju kao merilo prosperiteta, ona je bila veća u Meksiku pod Astecima nego u istom periodu u delu Severne Amerike koji se danas naziva Kanada i SAD. Razlog je taj što su evropski kolonizatori u najsiromašnijim i najređe naseljenim mestima uveli ili zadržali institucije koje su podsticale dugoročni prosperitet. Međutim, u najbogatijim i najgušće naseljenim kolonijama, institucije su bile više eksploatacione i za lokalno stanovništvo manje verovatno da vode ka prosperitetu“, navodi se u obrazloženju nagrade.

Tako je na primer, resursima i zlatom bogata Južna Amerika, završila sa ekstraktivnim institucijama, koje su služile za izvlačenje resursa što je pratio nizak ekonomski rast. S druge strane, u vreme kolonizacije, siromašna Sveerna Amerika završila je sa inkluzivnim institucijama.

Nagrađeni naučnici utvrdili su da su institucije koje su stvorene da eksploatišu mase loše za dugoročni privredni rast, dok su one koje postavljaju fundamentalne ekonomske slobode i vladavinu prava dobre za dugoročni rast.

I to se u velikoj meri odnosi na političke institucije.

Sve dok politički sistem garantuje da će ostati pod kontrolom, niko neće verovati njihovim obećanjima o budućim ekonomskim reformama. Prema rečima laureata, zbog toga nema poboljšanja. Međutim, ova nesposobnost da se daju verodostojna obećanja o pozitivnim promenama, takođe, može objasniti zašto ponekad dolazi do demokratizacije.

Kada preti revolucija, ljudi na vlasti se suočavaju sa dilemom.

Oni bi radije ostali na vlasti i pokušali da umire mase obećavajući ekonomske reforme, ali malo je verovatno da će stanovništvo verovati da se neće vratiti na stari sistem čim se situacija smiri. Na kraju, jedina opcija može biti prenos vlasti i uspostavljanje demokratije.

„Smanjenje ogromnih razlika u prihodima između zemalja jedan je od najvećih izazova našeg vremena. Laureati su pokazali značaj društvenih institucija za postizanje ovoga“, kaže Jakob Svensson, predsednik komiteta za nagradu ekonomskih nauka.

Podsećamo, prošle godine ovu prestižnu nagradu dobila je profesorka ekonomije sa Harvarda Klaudija Goldin.

Ona je Nobelovu nagradu dobila za proučavanje mesta i uloge žena na tržištu rada, saopštila je tada Švedska akademija nauka.