Norbert Pavlović: Problem lošeg održavanja pruga biće vidljiv još neko vreme

On je izjavio za agenciju Beta da bi stanje pruga u Srbiji trebalo da bude mnogo bolje i da postoje deonice sa smanjenom brzinom kretanja vozova, što je posledica višedecenijskog neadekvatnog održavanja.

„Međutim, poslednjih nekoliko godina intenzivno se radi na poboljšanju i unapređenju stanja na prugama, iako se to još uvek ne vidi u pravoj meri. Naime, ljudi mogu da vide ono što je urađeno na terenu, a to je nova pruga od Beograd Centra do Novog Sada i eventualno, radove na pruzi od Novog Sada do Subotice“, rekao je on.

Kada je u pitanju održavanje pruga, kako je naveo, postoji redovno, koje bi trebalo da bude svakodnevno, i vanredno.

„Postoje ekipe stručnih ljudi koje bi trebalo, u periodima kada nema saobraćaja na nekoj deonici pruge, da izađu na tu deonicu i da izvrše sve ono što je predviđeno da se uradi u okviru redovnog održavanja. Vanredno održavanje podrazumeva vanredne intervencije u cilju otklanjanja nekih primećenih nedostataka“, kazao je Pavlović.

Dodao je da se železnički infrastrukturni projekti, koji su u izradi, finansiraju uglavnom iz fondova Evropske Unije, kao i iz raznih drugih kredita.

Na pitanje koliko je ulaganja potrebno da bi se neka deonica osposobila za normalne brzine, rekao je da to zavisi od toga koliko je loše stanje pruge.

„Ako se nakon uočene nepravilnosti preduzmu mere za njenu sanaciju u kratkom roku, to se može uraditi brzo. Svedoci smo kako to može da funkcioniše na novoj pruzi. Međutim, ukoliko uočenu nepravilnost ostavimo, ubrzo će se pojaviti nove i nakon par meseci bićemo prinuđeni da smanjujemo brzine vozova, a finansijska sredstva potrebna za sanaciju rastu“, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, da bi se vratila u prvobitno stanje ili unapredila pruga koja je devastirana, potrebno je više godina, jer to podrazumeva izradu generalnog projekta sa prethodnom (prefizibiliti) studijom, idejnog projekta sa studijom izvodljivosti (fizibiliti), zatim dalje faze projektovanja sve do faze izvođenja radova, a onda i tehnički prijem.

„Da ne govorim o administrativnim poslovima koje međufaze projektovanja podrazumevaju, kao što su izrada tenderske dokumentacije, prijava na njih, odluke ‘pobednika’ na tenderu, pravo žalbe, pa saglasnost posebnih komisija EU koje finasiraju takve projekte, pa kontrola Republičke revizione komisije, a u kasnijim fazama projekta i tehničku kontrolu. Dakle, postoji zakonom utvrđen postupak koji traje više godina“, rekao je on.

Istakao je da je puga Beograd-Niš jedna od najkritičnijih zbog starosti i da je najznačajnija jer predstavlja ključni železnički pravac kroz Srbiju, leži na Koridoru i predstavlja glavnu železničku vezu Srbije sa EU i sa Severnom Makedonijom, Grčkom, Bugarskom i Turskom.

„Međutim, mnoge druge pruge su nam u kritičnom stanju, kao što su deonice barske pruge, pruga Stalać–Kraljevo, Doljevac-Prokuplje–Kastrat, pruga Pančevo–Zrenjanin–Subotica, Zaječarska pruga i druge“, kazao je on.

Na pitanje ko je zadužen za kontrolu prekoračenja nosivosti vagona, usled čega voz može iskliznuti iz šina, Pavlović je rekao da je za tovar robe u ili na teretni vagon zadužen magacioner koji obavlja komercijalni pregled voza.

„Zatim i pre otpreme voza radnik koji je zadužen da proveri tehničko stanje kola i robe, odnosno da li postoje delovi utovarene robe koji, usled neadekvatnog tovarenja mogu da ugroze bezbednost“, istakao je.

Najčešći incidenti na železnici su iskliznuća, prema njegovim rečima, koja mogu da za posledicu imaju i nesreću ili ozbiljnu nesreću, kao što je to bio slučaj u Pirotu.

„Osoblje koje vrši inspekcije kada se dogode neka iskliznuća ili nesreće, su ljudi zaposleni kod upravljača infrastrukture, odnosno kod prevoznika. Upravo ova preduzeća imaju svoj poslovni plan i verujem da je potreban broj zaposlenih u skladu sa tim poslovnim planovima“, kazao je Pavlović za Betu.

Na pitanje da li je Srbija bolja ili gora od suseda kada je stanje pruga u pitanju on je rekao da je situacija u regionu šarolika, u zavisnosti od vrste pruge i železničkih pravaca.

„Postoje pruge u regionu koje dobro funkcionišu, ali poznato mi je da i na pojedinim železnicama u regionu postoje slični problemi i slična pitanja koja opterećuju funkcionisanje železnice. Setimo se samo nedavne velike železničke nesreće u Grčkoj“, rekao je Pavlović.