Nova ekonomija: Jačanje dolara može povećati javni dug Srbije za 580 miliona evra

Ekonomista Goran Radosavljević ocenio je da dug koji država vraća u dolarima iznosi oko 3,4 milijarde i da bi mogao da dovede do rasta javnog duga oko 65 milijardi dinara (oko 580 miliona evra).

„Dug u dolarima iznosi oko 11 odsto ukupnog javnog duga i to u ovom trenutku ne donosi toliko visoki rizik. Međutim, zabrinjava činjenica da je u budžetu za 2022. godinu planirano oko 1,6 milijardi dolara garancija za nova zaduženja što bi, kad bude realizovano, značajno povećalo učešće duga u dolarima. Time bi se i sam valutni rizik značajno povećao“, rekao je Radosavljević.

Očekivana stagnacija rasta evrozone u narednom periodu, visoka inflacija, rat u Ukrajini i sankcije Rusiji, kao i veoma visok javni dug zemalja članica, samo su neki od faktora koji su doveli do pada vrednosti evra u odnosu na američki dolar, navodi se u tekstu.

„Ekonomija Evrope je snažno vezana za energente iz Rusije (ugalj, nafta, gas, nuklerano gorivo) te su sankcije dovele do rasta cena, otežanog uvoza i posledično pada privrednog rasta i opšteg rasta cena“, rekao je Radosavljević.

Podsetio je da je inflatorni pritisak naterao Evropsku centralnu banku (ECB) da prekine praksu jeftinog novca u evrozoni i da najavi povećanje referentnih stopa.

„Međutim, ECB počinje da pooštrava monetarnu politiku u uslovima kada je inflacija već dostigla 8,6 odsto u junu 2022. godine. Rast cene novca, u uslovima visokog javnog duga zemalja članica, doveo je do rizika nove dužničke krize. Sa druge strane, tražnja za dolarima je stabilna, a FED je mnogo ranije krenuo da interveniše na tržištu. Teško je reći kakvo će kretanje biti u narednim godinama, ali se očekuje dalji pad ili stagnacija evra u odnosu na dolar do kraja 2022. godine“, ocenio je Radosavljević.

Prema podacima Ministarstva finansija, ukupan javni dug Srbije na kraju maja ove godine iznosio je 30,7 milijardi evra, što je 52,3 odsto BDP-a.