Nova ekonomija: Osmi aranžman Srbije sa MMF-om u poslednjih 20 godina

Vlada Srbije dala je juče zeleno svetlo za novi savetodavni aranžman sa MMF-om koji će kao i prethodni biti savetodavnog karaktera, bez pozajmljivanja novca.

Prethodni aranžman završen je u januaru ove godine, Srbiji je bio odobren u julu 2018. godine, na period od 30 meseci.

Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i „posvećenosti ekonomskim reformama“ koje je vodio Aleksandar Vučić, navela je Nova ekonomija.

Poslednji put je MMF zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora.

U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom.

To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije.

U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (vlada Mirka Cvetkovića).

Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.

Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.

Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.

Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om.

Tipična primer obmanjivanja MMF-a je bilo usvajanje Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u koji je, nakon amandmana Socijalističke partije Srbije ušla odredba da prosečne penzije u naredne tri godine ne mogu pasti ispod 60 odsto prosečne zarade.

MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine, podsetila je Nova ekonomija.