Nova ekonomija: Poništen tender u vezi sa beogradskim metroom

Reč je o javnoj nabavci koju je krajem jula objavilo javno komunalno preduzeće „Beogradski metro i voz“ kojom se tražila firma za izradu „geotehničke projektne izveštaje za potrebe izrade Idejnog projekta druge faze linije 1 beogradskog metroa“.

Drugu fazu Linije 1 čini duboka podzemna deonica od stanice „Ada Huja“ do terminusa u Mirijevu.

U pitanju su izveštaji koji bi trebalo da dokažu da će građevinska konstrukcija metroa, tokom građenja i korišćenja, biti otporna i stabilna na uticaj „tla, stena i podzemnih voda“, piše u tehničkoj specifikaciji.

Izveštajem se definišu geotehnički uticaji na infrastrukturne objekte metroa i daju preporuke za projektovanje i izgradnju, na osnovu stanja i svojstava slojeva tla i stenskih masa, kao i geofizičkih i hidrogeoloških uslova.

Zahtev za zaštitu prava podnet je početkom avgusta i traženo je delimično poništenje postupka javne nabavke, uz osporavanje zakonitosti postupka i sadržine konkursne dokumentacije, piše Nova ekonomija.

U obaveštenju o podnetom zahtevu za zaštitu prava nije naznačeno koja firma je podnela zahtev i na šta se konkretno žalila.

Republička komisija je, kako piše u obaveštenju, krajem avgusta rešenjem usvojila zahtev kao osnovan i u celini poništila postupak ove javne nabavke.

Republička komisija može u celini da poništi postupak javne nabavke ukoliko su u postupku zaštite prava (u vezi sa navodima iz zahteva za zaštitu prava) utvrđene povrede odredaba Zakona o javnim nabavkama usled kojih postupak ne može da se okonča na zakonit način, piše u zakonu.

Kako piše Nova ekonomija, tokom postupka javne nabavke,“Beogradskom metrou“ je upućen jedan zahtev za pojašnjenje na Portalu javnih nabavki.

U zahtevu, potencijalni ponuđač ukazao je na nepravilnosti u vezi sa traženim spiskom pruženih usluga, stručnom kvalifikacijom radnika, alatom i opremom.

Firma koja je uputila zahtev za pojašnjenjima ukazala je na „povredu zakona“ i „odustvo logičnosti“ kod pojedinih zahteva Beogradskog metroa.

Navedeno je, između ostalog, da se predmetna javna nabavka „određuje prema jednom privrednom subjektu“ i da se pojedinim zahtevima vrši „direktna diskriminacija“ među potencijalnim ponuđačima.