Nova ekonomija: Za reformu javnih preduzeća neophodna podrška javnosti

Javnosti nisu predstavljena uverljiva obrazloženja za transformacije koje predviđa zakon, iako je rad preduzeća u državnom vlasništvu jedno od najvećih potencijalnih žarišta korupcije, ocenjeno je na forumu „Da li dobijamo još jedan zakon za stare probleme javnih preduzeća?“.

Shodno principima dobrog korporativnog upravljanja, država treba da za svako preduzeće koje je na njenoj listi ponudi razlog zašto je u njenom vlasništvu, a da ako oni izostanu – preduzeće privatizuje.

Više od 20 javnih preduzeća u narednom periodu promeniće pravnu formu u akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću, pisalo je u Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a koji je Vlada nakon mesec dana tiho povukla iz skupštinske procedure.

Na forumu koji su organizovale Business Info Group i Transparentnost Srbija rečeno je da je možda reakcija javnosti bila presudna za povlačenje zakona, iako se više od 20 godina govori o uvođenju reda u javna preduzeća.

Zakonodavac je tvrdio da je cilj promene pravne forme da preduzeća ostvare bolje poslovne rezultate, kao i da efikasnije i transparentnije rade, ali bez šire javne rasprave.

Slobodan Minić, stručnjak iz Fiskalnog saveta rekao je da je taj nezavisni državni organ godinama pričao o konkretnim problemima javnih preduzeća, među kojima su način upravljana, nestručni kadrovi koji vode ta preudzeća.

Govoreći o povučenom predlogu zakona, on je ocenio da je veliki problem nastao kod komunikacije same reforme i željenih ciljeva te inicijative.

„Mi smo u nekim neformalnim razgovorima mogli da čujemo da ovo možda nije loša stvar, ali mi to ne znamo zvanično. Javnost isto ne zna. Ovo je toliko važno i teško pitanje za rešavanje bez podrške javnosti“, smatra Minić.

Katarina Đulić, redovni profesor ekonomije na FEFA fakultetu, ocenila je da je u „idealnom svetu javno preduzeće u svojoj suštini preduzeće“, što znači da podleže svim ekonomskim zakonima kao „bilo koje privatno preduzeće“.

„U tom smislu, u idealnom svetu bi bilo da se na ta preduzeće primenjuje zakon o privrednim društvima kao i na sva druga preduzeća i to je ono što preporučuje najbolja praksa korporativnog upravljanja“, rekla je ona.

Prema njenom mišljenju, zakon koji je povučen sa stanovišta upravljanja jeste dobar i on pokušava da reši brojne probleme koji su prisutni u Zakonu o javnim preduzećima, kao i nedostatke koji su se pokazali u praksi.

„Ovaj zakon je pokušaj da se prepreke otklone, ali čini mi se da možda nije dobro iskomunicirano koji su benefiti i da je zato izazvao tako snažnu reakciju u javnosti“, rekla je Đulić.

Ona je navela da je najbolja praksa vrlo jasna kada se radi o tome šta su dobri razlozi za državno vlasništvu.

„Postoji minimalni standard dobrog korporativnog upravljanja, OECD principi. Jedna od prvih stvari koje oni kažu je da država treba za svako preduzeće koje je na njenoj listi da razlog zašto je ono u njenom vlasništvu, ako taj razlog nema da preduzeće privatizuje“, rekla je ona.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija kazao je da građani nisu dobili uverljive argumente zbog čega je ova transformacija nužna.

„Mi načelno nemamo ništa protiv da se ukine forma javna preduzeća i da se formiraju kao a.d. ili d.o.o. Stvar je u tome da sve ovo što nam se predstavlja. U doba kada je zakon predložen kao nešto što će nam biti od koristi, praktično je (isto) moglo da se uradi u okviru (aktuelnog) Zakona o javnim preduzećima, uz neka njegova poboljšanja, a mnogo više uz njegovu doslednu primenu“, rekao je on.

Nenadić je naveo i da su državna preduzeća „žarište korupcije“, jer se ona (korupcija) pojavljuje „tamo gde je interes za nju naročito velki“.

„Kod ovih preduzeća (to jeste slučaj), jer ona raspolažu ogromnim sredstvima. Ako pogledamo sva javna preudzeća u Srbiji, i druga preduzeća u javnom vlasništvu, nesumnjvo je reč o imovini koja je vredna i desetine milijardi evra“, rekao je on.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), rekla je da je „zabluda“ da su sindikati protiv zakonskog uređenja funkcionisanja i upravljana javnim preduzećima.

Sindikat je, kako je navela, apsolutno podržao zakonsko uređenje, „ali ne bilo kakvo“.

Prema njenim rečima, jedinu suštinska primedba na povučeni zakon koju je sindikat imao bila je povodom transformacije javnih preduzeća u a.d ili d.o.o.

Razlog za primedbu nije bio zato što to ne podržavaju, već to što je to „bila lampica“ za dužnu pažnju, te da su predstavnici radnika postavili opravdano pitanje: „Da li je to prvi korak u prelazak javnih preduzeća u privatno vlasništvo“?

„Sindikat je apsolutno protiv privatizacije javnih preduzeća, svesni smo da bi sa prelaskom u privatne ruke cena energenata, struje, gasa, znatno bila povećana i to bi utucalo na standard građana“, rekla je ona.

Sa druge strane sindikat jeste za direktore koji dolaze preko javnog konkursa, koji su stručni, koji znaju posao, kao i za konotrolu rada, zaključila je Savić.