Nova milijarda pomoći – iznuđen potez

Pomoć bi trebalo da stigne do Sretenja, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Hepi, a iako nije precizirao kako će tačno izgledati, rekao je da paket mera neće biti izdašan kao prošle godine.

„Biće nove podrške sa preduzeća, videćemo da li dva ili tri puta po pola minimalca“, naglasio je Vučić.

Osim toga, najavljena je i podrška za pojedine sektore, poput turističkog, dok odluka o eventualnom odlaganju moratorijuma za poreske obaveze iz prošle godine još nije doneta.

O svemu je, naglasio je, pričao sa premijerkom i ministrom finansija, a podrška bi trebalo da vredi milijardu evra.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za Danas da su nove mere davanje još jedne šanse, ali ne veruje da će one spasiti privredu.

„Očigledno je da stvari nisu onakve kakve smo očekivali, da će država lako stati na noge i ostvariti značajne rezultate. Kada je prvi paket mera usvojen verovalo se da će pandemija kraće trajati, to niko nije mogao da predvidi“, ističe Savić.

On kaže da su ljudi na prethodne mere različito reagovali, da je bilo onih koji su vratili pomoć u minimalcima jer je jedan od uslova bio da moraju da zadrže radnike ako žele pomoć. Drugi su, kaže, morali da zadrže radnike zbog te pomoći.

„Ovo je jedan iznuđen potez koji neće u suštini promeniti mnogo, ali daje ljudima nadu da prežive još koji mesec, do proleća, kada bi mogli da počnu da normalnije funkcionišu. To naravno ne zavisi samo od nas, već i od okruženja, jer ako se tamo ne stiša pandemija za turističke radnike pomoć ovde neće mnogo značiti“, naglašava Savić.

On kaže da turističkim radnicima, na primer, sigurno više odgovara odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, ali da tu država nema izbora.

„Jedno je pomoći omogućavanje povoljnih kredita kroz garantne šeme, ali da biste nekome dali pomoć iz budžeta a da država može da servisira svoje tekuće obaveze, poput penzija, mora da bude dovoljnog priliva u budžet“, napominje naš sagovornik.

Savić kaže da ljudi razmišljaju o tome šta košta Vladu da im oprosti poreze i doprinose, ali ne i o tome kako ona mora da nađe na nekoj drugoj strani da pokrije te nedostajuće poreze i doprinose.

„Nema čarobnog štapića, država će morati da podiže poreze, a vidimo da su počeli da rastu i to je cena krize. Država povećava poreze, oni koji proizvode smanjuju proizvodnju ili podižu cene, e, sada da li će neko to moći da kupi, zavisi“, ističe Ljubodrag Savić.

Kad se pogleda republički budžet za ovu godinu ne vidi se gde bi najavljena pomoć mogla da se pronađe, smatra ekonomista Milan Kovačević.

S druge strane, kako kaže, ima dosta nedefinisanih stavki tako da veruje da može da se pronađe prostor za isplatu novih mera.

„Ono što je izostalo u Vučićevoj izjavi je kako će se to raditi da li će se plaćati samo pojedinim branšama koje su nastradale ili će svako dobiti nešto“, napominje Kovačević i podseća kako smo prošle godine „srećno prošli“ jer smo imali pad BDP-a od jedan odsto, ali ističe i drugi parametar u kom smo najgore prošli a to je deficit, gde se beleži pad od devet odsto.

To znači, napominje on, da se najavljena milijarda ne bi mogla isplatiti iz prihoda nego bi morala uticati na veći deficit u ovoj godini.

„Bilo bi pametno umesto polovičnih izjava reći jasno da li će biti tri puta po pola minimalca i kojim granama i kada i da li će samo to biti ili će biti kombinovano sa ponovnim prolongiranjem obaveza oko neplaćenog poreza“, ističe Kovačević.

On napominje da je od početka trebalo voditi računa o štedljivosti, jer „današnja pomoć je sutrašnji teret“.

„Ako se selektivno ne uradi, onda porezi neće birati, oni će stići do najsiromašnijih i oni će morati da ih plate“, ističe Kovačević i podseća da je Vučić najavljujući nove mere pričao i tome da neće svi dobiti 100 evra, što ga kako kaže podseća na to da će biti nekih mera koje nisu tako selektivne, što ne bi bilo dobro da se desi. Isplata od 100 evra svim punoletnim građanima prošle godine, kaže on, nije bila pametna, već krupna greška koja ne bi trebalo da se ponovi.

Da ta mera nije bila na mestu, ističe i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, a nove najavljene mere bi svakako morale da budu usmerenije.

„Bila bi greška ako bi pomoć dobili svi. Nedostaju nam socijalne karte, jer bi tako imali tačan uvid u to koje su mogućnosti pojedinaca i tako bi veća pomoć mogla da se usmeri ka onima kojima je najpotrebnija“, ističe on.

Atanacković kaže da postoji pritisak privrede da joj se pomogne, i da su svesni da to neće biti pomoć kao prošle godine.

„Svaka pomoć je korisna, ali treba napraviti maksimalnu selekciju kako bi dobili oni kojima je zaista potrebno, nedovoljno će biti pola minimalca. Treba dati ozbiljniju pomoć onima kojima treba, čak i u pojedinim sektorima treba napraviti razliku jer postoje pozitivni izuzeci unutar jednog sektora koji su dobro poslovali“, kaže Nebojša Atanacković.

Među najavljenim merama je i nastavak kreditne podrške, odnosno garancije države privredi, što je, kako kaže Atanacković, pozitivno za neke firme koje su u boljem stanju, jer poslovne banke ne daju kredite svima, na šta su se mnoge članice UPS-a žalile.