Nova sistematizacija radnih mesta u Krušiku, aktuelni bord direktora (ne)će biti smenjen

Podsetimo da je u Krušik, od 2015. do 2018, u vreme dok je direktor te fabrike bio kadar Srpske napredne stranke Mladen Petković, a posredstvom predsednika Izvršnog odbora SNS, gradonačelnika Uba i kuma Aleksandra Vučića, Darka Glišića, prema tvrdnjama predstavnika zaposlenih i uzbunjivača Aleksandra Obradovića, dovedeno čak oko novih 2.000 radnika iz Uba, Lajkovca, Mionice, ali i iz drugih gradova i varoši širom Srbije.

Ta armija partijski zapošljenih radnika balast je, tvrde u Krušiku, koji dodatno opterećuje poslovanje valjevske fabrike, koje je godinama unazad ugroženo poslovnim aranžmanima sa privilegovanim, odnosno domaćim trgovcima oružjem bliskih državnom i vrhu SNS-a koji su, prema dostupnoj dokumentaciji, Krušikove proizvode kupovali po fabričkim cenama, neretko i ispod njih, a arapskim partnerima ih prodavali najmanje dva puta skuplje.

Do sada je, kako doznajemo, nova sistematizacija radnih mesta, o kojoj se prošle subote raspravljalo na celodnevnoj sednici fabričkog Nadzornog odbora, završena u četiri od desetak proizvodno–radnih sektora Krušika.

Ima indicija da će, po njenom završetku, neraspoređeno da ostane između 700 i 1.000 radnika, čiji bi dalji status, najverovatnije, bio rešen sociajlnim programom, ali nakon predstojećih izbora na svim nivoima.

Istovremeno, po Krušiku se uveliko špekuliše da bi aktuelni Bord direktora, koji čine generalni direktor Vladan Lukić, tehnički direktor Boško Marković i direktor razvoja Radoje Banović, mogao da bude smenjen do 21. juna, za kad su raspisani izbori u Srbiji, te da bi na njihova mesta trebalo da dođu poptpuno novi ljudi.

Lukić i dvojica njegovih najbližih saradnika bi, smatraju u delu zaposlenih u Krušiku, trebalo da budu smenjeni zbog eneromnih dugova te fabrike od više desetina miliona dolara (pominje se i cifra od blizu 100 miliona dolara), kao i njima uzrokovanu slabu upošljenost kapaciteta, čime bi, kako smatraju naši sagovornici, s druge strane, svake odgovornosti bio oslobođen bivši direktor Mladen Petković, u vreme čijeg direktorovanja (od početka 2014. do novembra 2018. – prim. Z.R.) je Krušik postao prezadužena i nepotrebnim brojem zaposlenih zagušena fabrika.

Naš list se ovim povodom danas obratio predsedniku fabričkog Nadzornog odbora u Krušiku pukovniku Veljku Petroviću, koji je, međutim, ponovo bio „nedostupun“, te smo ostali bez zvaničnog odgovora o tačnoj visini dugova valjevske vojne fabrike i o navodnoj skorašnjoj smeni poslovodnog vrha preduzeća.

Nezvanično, predstavnici zaposlenih smatraju da će Vladan Lukić „kad je preživeo nedavnu posetu predsednika Aleksandra Vučića” i njegove pretnje da će da bude sklonjen sa mesta generalnog direktora, da „preživi“ i aktuelne glasine o skorašnjoj smeni.

Tim pre što ne vide ko bi sa strane bio spreman da prihvati tako „vruć krompir.“

– Mislimo da država, uprkos svemu, nije digla ruke od nas , i da zaista želi da pomogne da Krušik prevaziđe proizvodno – poslovnu agoniju u kojoj je u posleđnih nekoliko godina, a u koju je ponajviše zapao tokom direktorovanja Mladena Petkovića koji,koliko vidimo i čujemo od naših sindikalnih kolega, u sličnu, ako ne i goru situaciju dovodi Zastavu oružje, u koju je otišao od nas. Država je, naime, već pokrila neke dugove Krušika, izdvojila je milijardu dinara koju je najpre bila namenila za remont naoružanja, ali je taj naovac preusmeren na razvoj raketnog programa u Krušiku. Obezbedejena je i investicija od jedanaest miliona evra za rekonstrukciju pogona Površinska zaštita. Za razliku od ranije, nešto se ipak dešava, ističu naši sagovornici koji veruju da bi Krušik mogao ponovo da stane „na zelenu granu“.

Rakete za tursku vojsku

Krušik je do sada, za ovu godinu, saznaje naš list, ugovorio izvozne poslove u vrednosti od 30 miliona dolara, a očekuje se da uskoro budu verifikovani poslovni aražmani vredni dodatnih pet miliona dolara.

Ima indicija da bi ukupan izvoz Krušika u 2020. mogao da dostigne 60 miliona dolara. Posebno ohrabruje da je valjevska fabrika počela isporuku raketa dometa 20 i 40 kilometara u Tursku, koja je Krušikovo novo novo izvozno tržiše.

Taj izvozni posao Krušik realizuje, kako doznajemo, potpuno legalno preko jedne domaće izvozničke firme koja nije bliska državnom i vrhu SNS, na način na koji su to Slobodan Tešić i firma GIM, čiji je predstavnik Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića.

Krušik i bugarska kompanija VMZ Sopot u Tursku treba da izvezu više od 10.000 raketa.