Nova zatvaranja u Evropi donose novi, mada blaži pad ekonomije

Najnovije mere za suzbijanje drugog talasa infekcija COVID-19 u Evropi mogle bi dovesti do veće nezaposlenosti, trajnog zatvaranja mnogih firmi i povećanja državnog duga, ocenjuje američki biznis kanal CNBC.

Evropskim zemljama sledi dodatni ekonomski bol jer Francuska i Nemačka uvode nove mere zatvaranja dok druge vlade najavljuju isto. Odluka, naglašava CNBC, donosi novi udarac restoranima, barovima, kinima i trgovcima, od kojih su mnogi tek počeli da se oporavljaju.

Posle rekordnog rasta BDP-a u trećem tromesečju, Evropa rizikuje ponovno vraćanje u recesiju jer sveobuhvatne mere ograničenja usmerene na suzbijanje drugog talasa korona virusa brzo dovode do okončanja ionako krhkog oporavka, ukazuje CNN.

Bruto domaći proizvod Evropske unije porastao je za 12,1 odsto u periodu od jula do septembra, dok se evrozoni BDP povećao za 12,7 odsto, saopštila je nedavno agencija za statistiku Eurostat. Rast, koji je usledio posle velikog pada u drugom tromesečju bio je najveći od 1995.

Ipak, ističe CNN, evropska ekonomija je i dalje za oko četiri odsto manja nego što je bila krajem septembra prošle godine.

Olakšavajući faktor sada je, kako navodi CNN, što su ekonomije već u krizi, jer nisu uspele da se potpuno oporave od istorijskih kontrakcija u drugom tromesečju, što znači da će dalji pad BDP-a biti relativno manje ozbiljan.

Na papiru evropska ekonomija deluje kao da se izvlači iz krize, naročito jer je u trećem tromesečju zabeležen rast veći nego ikad pre. Ipak, slike iz Pariza, Madrida i Frankfurta govore drugačiju priču. Kafići motaju tende, pozorišta otkazuju predstave, a gradske ulice ponovo izgledaju kao u martu, piše Njujork tajms.

Dok vlasti u Evropskoj uniji očajnički žele da sprečiti porast broja zaraza korona virusom, istovremeno ulažu napore u pronalaženju načina za podršku nesretnim i nezaposlenim radnicima, kako bi sprečile bankrot restorana i drugih firmi.

Pre nekoliko meseci, naglašava Njujork tajms, neki su optimisti govorili o oporavku evrozone u obliku slova V, odnosno oštrom padu praćen naglim skokom. Ali, ono što se sada razvija deluje kao niz ekonomskih uspona i padova koji se podudaraju s talasima zaraze i obnovljenim merama zatvaranja.

Glavni ekonomista u evropskom Es end pi gobal rejtings Silvijan Brojer veruje da bi ekonomski uticaj zatvaranja u Francuskoj i Nemačkoj mogao biti manje ozbiljan nego što je bio na proleće, ali da to delom zavisi od reakcije potrošača.

Jedan od razloga impresivnog rasta poslednjih meseci, rekao je Brojer, bio je taj što su ljudi u martu i aprilu, dok su bili zatvoreni u svojim domovima, trošili uštedjevinu. Sada bi, kako je rekao, mogli biti oprezniji jer se pandemija odugovlači i iscrpljuje njihove bankovne račune ili počinju da se brinu o zadržavanju posla.

Nove mere ograničenja koje uvode zemlje širom Evrope pokrenule su niz novih prognoza ekonomskog rasta koje su uglavnom lošije u odnosu na ranija predvidjanja, ističe Fajnenšl tajms, navodeći da se sada očekuje da će se ekonomija evrozone u poslednjem kvartalu godine smanjiti za 2,3 odsto.

Istraživanje koje je sproveo londonski list, anketirajući 18 ekonomista u vodećim bankama i institucijama, pokazuje da je ranije većina stručnjaka prognozirala pozitivan trend dok sada svi, osim jednog, očekuju ponovno smanjenje privrede u posljednjem tromesečju.

Uprkos porastu slučajeva zaraze, dodaje Fajnenšel tajms, nove mere uvedene širom Evrope su manje stroge od onih izrečenih u proljeće, dok su firme bolje pripremljene da se nose s poremećajima.

To znači da ekonomisti očekuju da će sveži ekonomski pad ipak biti blaži nego za vreme proletnih zatvaranja, naglašava FT i dodaje da je u prvoj polovini godine privredna proizvodnja evrozone pala za 15 odsto.

Iako se očekuje da ekonomski pad evrozone neće biti toliko dubok kao u aprilu – označen kao najstrmiji od Drugog svetskog rata – trenutne prognoze ukazuju da bi Evropa s godinama mogla postati jedan od naslabijih delova svetske ekonomije i u zaostatku za SAD i Azijom, ocenjuje Volstrit džurnal.

Hoće li Evropa ostati slaba karika, zavisi od trajanja mera ograničenja i od toga „kako preduzeća i domaćinstva postaju obeshrabrena“, napisao je list, dodajući da se Kina već vratila na nivo pre pandemije, SAD je za 3,5 odsto ispod tog praga, dok evrozona lagano zaostaje s 3,7 odsto.