Foto: Ljiljana BukvićŽice koje štrče na sve strane, velika bela tabla sa natpisom da je Glavna železnička stanica levo i brisan prostor su prvo što dočeka svakog ko je namerio da sa stanice „Beograd centar“ vozom otputuje negde.
Ni traga još nema od „prave lepotice“ kako je januara 2016. prilikom otvaranja stanice na Prokopu nazvao buduću staničnu zgradu tada premijer Aleksandar Vučić.
On je tada rekao i da će stanica u potpunosti biti završena do 2018, što je godinu dana pre roka i da će biti jedna od najlepših u Evropi.
Rokovi o kojima je Vučić govorio istekli su davno, u međuvremenu desilo se dosta toga. Prokop jeste 1. jula prošle godine postao Glavna železnička stanica, ali i godinu i po dana posle toga, stanične zgrade nema.
U julu ove godine Republička direkcija za imovinu objavila je javni poziv za izgradnju zgrade na stanici „Beograd centar“, kao i parkinga i pratećih sadržaja.
Poziv je bio otvoren do 30. avgusta, ali naš list juče nije dobio odgovor od Ministarstva građevinarstva i saobraćaja, kao ni Železnica Srbije dokle se stiglo sa radovima, ko je dobio posao i kada će stanična zgrada konačno biti završena.
„To je karta Srbije za Evropu. Ovo je prva stanica. Kašnjenja neće biti“, rekao je Vučić, januara 2016.
Tada je krenuo saobraćaj sa Prokopa posle 40 godina, a prva faza radova završena je, kako su tada rekli, u roku, za 420 dana. Vrednost ugovora te prve faze bila je 25,8 miliona evra koji su obezbeđeni iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Radovi na kolosecima tri, četiri, sedam i osam bili su povereni Energoprojektu, dok su koloseci pet i šest završeni još 2010. godine.
Izgradnja stanične zgrade i pristupnih saobraćajnica, jer je povezanost sa Prokopom (iako se ne nalazi daleko od centra grada) i dalje veliki problem za putnike. Infrastruktura nije dovoljno dobra, te osim BG voza, putnici mogu da stignu do stanice dvema autobuskim linijama i uz duže pešačenje trolejbusima 40 i 41.
Najlakše je doći taksijem, međutim, dešava se često da ni njih nema na stanici, što naročito strancima otežava snalaženje u prostoru.
Prva faza započeta decembra 2014. završena je za godinu dana, međutim naredna etapa, u kojoj je trebalo da bude izgrađena stanična zgrada, ali i garaža sa 1.200 parking mesta, kao i više od 50.000 kvadratnih metara komercijalnog sadržaja, ne samo da nije završena već nije ni započeta.
Rokovi su u hodu pomerani, pa je jula prošle godine kada je Prokop postao glavna železnička stanica najavljeno je da će stanična zgrada i sve ostalo biti završeno do kraja 2020. godine.
„U toku su završni pregovori za kuvajtski kredit kojim treba da se obezbede sredstva za izgradnju stanične zgrade. Ona bi trebalo da bude završena do kraja 2020“, rekao je sredinom prošle godine tada gradski urbanista Milutin Folić. On je tada istakao i da je ideja da se sa privatnim partnerima napravi nadzemni deo sa komercijalnim sadržajima, kako država ne bi morala da ulaže u staničnu zgradu. I iz Ministarstva građevinarstva su polovinom 2018. najavili početak radova do kraja te godine.
Radi se polako, više od četiri decenije
Gradnja stanice u Prokopu, kako podsećaju na sajtu Železnica Srbije, traje još od 1974. kada je zaživela kao ideja tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, ali od 1996. godine nije bilo radova. Radovi na terenu su započeti 1977. godine, ali su ubrzo prekinuti zbog nedostatka finansijskih sredstava, devedesetih su nastavljeni i prekinuti ponovo 2000. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
