Da li građani Srbije racionalno troše novac za praznike, ili “samo” ne zarađuju dovoljno?

Zbog izdašnih troškova za novogodišnje i božićne praznike, ali i Nikoljdan u decembru, Jovanjdan i Savindan u januaru, novčanici nakon polovine prvog meseca u godini postaju sve tanji, te se januar s razlogom često naziva i „najduži mesec u godini“.

Građani se tada suočavaju sa realnošću, u kojoj su potrošili dosta novca na poklone i raznovrsnu hranu, ali i sa nedaćama kako finansijski izdržati do naredne plate.

Naime, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru iznosila je 86.738, a medijalna 67.124 dinara. Sa druge strane, PIO fond objavio je da je prosečan iznos penzije za novembar 2023. godine bio 39.861 dinar.

U isto vreme, iako je usporila, inflacija je i dalje visoka, te su cene brojnih namirnica, uprskos ograničenju pojedinih – značajno više u poređenju sa prethodnom godinom.

To otvara pitanje na koji način građani izlaze na kraj sa troškovima, odnosno, da li dobro raspolažu novcem ili prosto ne zarađuju dovoljno.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić, mišljenja je da stanovnici naše zemlje dobro barataju parama, ali iznos koji primaju ne može da obezbedi „spokoj“ do kraja meseca, uprkos rentabilnom upravljanju finansijama.

„Ljudi u Srbiji su daleko od blagostanja koje nam predsednik svakodnevno predstavlja u medijima. Svedoci smo da će Republika Srpska od prvog januara imati veću minimalnu zaradu nego Srbija. S tim u vezi, sve statistike koje pokazuju da je prosečna plata preko 80.000, nije totalni pokazatelj kako ljudi žive, jer 50 odsto građana prima nešto više od 60.000 dinara. Na ovoliku inflaciju, koja je sve obezvredila, građani moraju da ekonomišu i razvlače ono što imaju“, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, dodatnu nevolju predstavljaju uvećani neizbežni troškovi za struju, ali i stanarina i ostalih svakodnevnih izdataka, koji nisu isključivo vezani za ishranu.

„Građani ulaze u dozvoljeni minus i različite kreditne aranžmane, što je jedini način da sebi nešto priušte za praznike, i imaju bogatiju trpezu. U toj računici ne treba zaboraviti na poskupljenja komunalnih usluga, što još više govori da nije lako ekonomisati sa tako malo novčanih sredstava“, pojašnjava Savić.

Ipak, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović drugačijeg je stava, te kaže da se oko praznika troši više nego što bi trebalo, ne zbog potreba, već radi „publike“.

„Građani Srbije ne barataju dobro parama, posebno kada su slave u pitanju. Ljudi preteruju, a januar je najduži mesec u godini, koji ne traje 31, već 45 dana. Oni su prema sebi neodgovorni, uzimaju više nego što im treba, kako bi se pokazali pred komšijama, prijateljima, rođacima. To je čuvena priča, kada neko dođe na slavu, da mu se malo spakuje kolača i sarme da ponese kući“, ističe naš sagovornik.

S tim u vezi, apeluje na stanovnike naše zemlje da, s obzirom na situaciju, moraju biti maksimalno racionalni prilikom potrošnje, te pazariti onoliko koliko mogu da potroše.

„Nije sramota kupiti dve šnicle, a ne kilogram mesa, ako nam toliko nije potrebno. Ne treba klati vola zbog jednog odreska. Jer, kada ponestane novca, građani odlaze u banke, uzimaju keš kredit i ulaze u dozvoljeni minus, a kada pogledaju kamate, ne bude im dobro. To bankarima odgovara – za Novu godinu biće najviše reklama za banke i kladionice. Oko praznika, narodu hleba i igara, i to je to“, dodaje Papović.

I Vesna Perničić iz Republičke unije potrošača, kaže da je evidentno da građani u našoj zemlji podležu euforiji praznične kupovine, posebno što se ona poklapa i sa zimskim sniženjem, kada se nastoji da se obavi kupovina odevnih predmeta po pristupačnijim cenama.

„Međutim, cene životnih namirnica koje generalno predstavljaju najveću glavobolju prosečnoj porodici u našoj zemlji, i dalje su ekstremno visoke u odnosu na primanja zaposlenih. I pored povećanja minimalca koji će od januara 2024. godine iznositi nešto preko 47.000 dinara, jasno je da taj povećani iznos ne može da zakrpi ni projektovanu minimalnu potrošačku korpu koja iznosi oko 55.000 dinara. O sastavu te minimalne potrošačke korpe suvišno je i diskutovati“, napominje Danasova sagovornica.

S druge strane, upozorava da i u narednoj godini građane očekuju povećani troškovi zbog poskupljenja, i kada prođu praznici.

„Očekivano je da će cene i dalje rasti, pre svega zbog najnovijeg poskupljenja struje, jer poskupljenje struje uvek pokreće poskupljenje ostalih roba i usluga“, zaključuje Perničić.