Novac za brzu prugu deo paketa od 10 milijardi za Zapadni Balkan

Ceo projekat ove “brze pruge” koštaće Srbiju 1,2 milijarde evra, a Vučić je, kako kaže, ponosan što građanima Srbije može da saopšti sjajne vesti da će EU finansirati trećinu do polovinu tog projekta.

“Sada mogu da kažem da ćemo dobiti najmanje 35 odsto grantova od EU za taj projekat. To je i deo ekološke, zelene agende, tako da možemo da dobijemo čak i 50 odsto grantova, iako je i 35 odsto ogroman novac. To je između 600 do 700 miliona evra samo za potez od Beograda do Niša”, rekao je Vučić, nakon sastanka sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Žozepom Borelom.

Sam Borel rekao je da će EU “ponuditi najbolje uslove za veliku investiciju u taj projekat”, ali naš list juče iz Delegacije EU u Srbiji nije uspeo da dobije više informacija o kolikom se grantu radi, da li će ta sredstva biti bespovratna ili je reč o kreditu, kao i pod kojim uslovima će Srbija taj novac dobiti.

Ova ponuda je mnogo bolja, rekao je Vučić, od one koju je Srbija dobila oktobra prošle godine od kineske kompanije CRBS.

Predsednik Srbije je tada rekao da će od EU zatražiti da pokrije 50 odsto troškova ovog projekta, te da će se obratiti i Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj.

Vozovi bi tom prugom trebalo da idu 200 kilometara na sat, rekao je predsednik, a uprkos tome što će radovi na pojedinim deonicama zbog konfiguracije terena biti teški Srbija će, naglasio je, insistirati da se sve bude završeno do kraja 2025. ili početka 2026.

Predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić kaže za Danas da će Evropa sigurno finansirati deo infrastrukture i da će to biti nešto što njima treba, kao što je pruga do Niša i Severne Makedonije.

“Ta će pruga povezivati grčke luke preko Srbije do Mađarske i dalje. I to će se raditi po pravilima i propsima EU, javne nabavke, nema leks specijalisa, ni uništavanja domaće operative. Nadam se da će raditi naše firme, da će se ovo malo što je ostalo organizovati i dobiti posao”, kaže Rodić i dodaje da će i našim firmama biti bolje ako nosioci posla budu velike evropske firme.

Rodić očekuje da će domaće firme biti ravnopravne sa ostalima na tenderima i da to treba da bude i neki stav države.

“Mi ćemo se boriti da imamo što bolji status u velikim projektima i mislim da ćemo naići na razumevanje kod EU jer je i njima stalo da imamo zdravu i jaku ekonomiju, a ne da budemo nečiji podizvođači koji će kada svi odu da ostanu na ulici. To neće EU da dozvoli”, ističe naš sagovornik.

Goran Rodić kaže da je EU odobrila 10 milijardi evra za Zapadni Balkan i da će dobar deo sredstava biti bespovaratan.

“Sve što dobijemo treba iskoristiti u korist domaće privrede. Gde sme da se dozvoli da se sa parama EU divlja, ne sme. EU ne sme da bude izvor korupcije ovde, tako da će javne nabavke morati da se urade kako treba”, kaže Rodić.

O ceni još ne može, kako kaže, da se priča jer će to tek projekti da pokažu.

“Može da bude 1,2 ili 2,2 milijarde evra, to će projekti da pokažu, mislim da se to još ne zna tačno. CIP kao jedina domaća institucija koja radi tako velike projekte trebalo bi da radi i ovaj, a ostale firme koje su preživele da se isto uključe”, napominje Goran Rodić.