Iako su još 2009. godine ispunjeni svi uslovi da radnici Geneksa, odnosno kompanija Generaleksport i Internacional CG dobiju naknadu u iznosu od po 200 evra za godinu radnog staža po osnovu socijalnog programa, zaposleni u nekadašnjem izvoznom gigantu i dalje čekaju da Agencija za privatizaciju i Ministarstvo finansija ispune svoju obavezu i plate što im duguju. Za ove tri godine, sukob između bivših radnika i države oko isplate narastao je do sudskog spora, u kojem, kako tvrdi predstavnica radnika Zorica Sekulovski, direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković „tendenciozno nastupa i pritom sudu dostavlja nevažeći tekst socijalnog programa“.
U međuvremenu, Agencija je novac dobijen prodajom imovine Geneksa krajem prošle godine prebacila u Agrobanku koja je ubrzo potom i propala, nakon što su utvrđene brojne malverzacije u njenom radu, pa se novac sada nalazi na računu u Novoj agrobanci.
Suština trvenja između radnika i države je u tome što je programom restrukturiranja Geneksa utvrđeno da će zaposleni dobiti spornu naknadu nakon prodaje Geneksovih imovinskih celina u Bloku XX i na Kopaoniku. Taj uslov je ispunjen sredinom 2009. godine pošto je hotelski kompleks na Kopaoniku kupila firma Miodraga Kostića, a Blok XX, odnosno nekadašnji hotel Interkontinantal, kompanija Miroslava Miškovića. Ali, umesto da radnicima bude isplaćen novac, iz Agencije je, kako tvrdi Sekulovska, počeo da stiže niz izgovora zbog čega to ne može da bude urađeno. Tako je, prema njenim rečima, direktor Agencije, Vladislav Cvetković, tvrdio da naknada ne može da se isplati dok se ne proda i treći objekat preduzeća, Geneks kula, što, kako kaže, nije tačno, jer je važećim programom restrukturiranja jasno utvrđeno da je uslov za isplatu naknade ispunjen prodajom prve dve imovinske celine. Argument za ovakav stav Agencije iznalažen je u tome što je prvim programom restrukturiranja zaista bilo predviđeno da se naknada isplaćuje tek posle prodaje svih objekata, ali je taj program preinačen, i to uz saglasnost Agencije, pa se važećim programom zahteva samo prodaja prva dva objekta.
Drugi argument za neisplaćivanje novca radnicima je da je programom predviđeno samo to da će se naknada isplatiti kada se prodaju Blok XX i Kopaonik, ali da nije definisano iz kojih će se sredstava ta naknada platiti. Osim što bi bilo teško pronaći smisao u tome da se isplata naknade vezuje za dan prodaje, a da se pritom ne podrazumeva da će biti isplaćena upravo tim novcem, Sekulovska nudi i protivargument, tvrdeći da je socijalnim programom, odobrenim od strane Agencije, jasno predviđeno da se naknada isplaćuje novcem dobijenim od prodaje Geneksove imovine i to tačkom tri programa koja nosi naziv „Novčana naknada iz sredstava ostvarenih od prodaje imovine za sve zaposlene i bivše zaposlene“.
Treći argument je da Ministarstvo finansija prosto još nije dalo svoju neophodnu saglasnost za isplatu naknade.
Sekulovska ističe i da je 2009. godine Cvetković, kao zamenik direktora Agencije, priznao da su ispunjeni uslovi za isplatu radnicima i da je zvanično sugerisao tadašnjem Ministarstvu ekonomije da traži saglasnost za isplatu od Ministarstva finansija, ali da je kasnije tvrdio da isplata još nije moguća.
U izjavi za Danas ovim povodom i upitan o spornom dokumentu upućenom Ministarstvu ekonomije, Cvetković se nije tvrdio da je prodaja Kule Geneks uslov za isplatu, ali se pozvao na druga dva razloga.
– Novčana naknada ne može da se isplati jer nije ostvaren uslov iz Programa restrukturiranja obe kompanije, koji se odnosi na dobijanje saglasnosti Ministarstva finansija za isplatu. Programima restrukturiranja jasno je definisan trenutak isplate naknada, ali ne i iz kojih sredstava se vrši isplata. Sredstva od prodaje imovine subjekata privatizacije se koriste za namirenje poverilaca, a novčana naknada nema tretman poverilaca (ne radi se o potraživanjima iz radnog odnosa) – navodi Cvetković, dodajući da „nakon formiranja nove Vlade Srbije, Agencija i Ministarstvo finansija užurbano rade na rešavanju ovog problema“.
Bar kamata
Način raspolaganja novcem dobijenim od prodaje Geneksovih objekata takođe je zanimljiv. Naime, novac je nakon prodaje položen na namenski račun u Komercijalnoj banci, da bi iz nepoznatog razloga krajem 2011. godine deo sredstava bio prebačen u – Agrobanku. Neposredno posle toga, Narodna banka Srbije je uvela prinudnu upravu u Agrobanku zbog njenih ogromnih gubitaka, a čitav slučaj poslovanja te banke razvio se u jednu od najvećih korupcionaških afera u Srbiji. U Agenciji za privatizaciju kažu da su novac prebacili u Agrobanku po zahtevu Upravnog odbora Geneksa, a po odobrenju nadležnog ministarstva i da se trenutno na računu u Novoj agrobanci nalazi 2,5 milijardi dinara. Sredstva nisu na namenskom računu, već su oročena po kamati u iznosu referentne kamatne stope NBS plus 0,1 procenat. Do prenošenja novac nije „zarađivao“ nikakvu kamatu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
