Od danas Dina kartica obavezna

Ako klijenti banke žele neku od drugih platnih kartica (Viza ili Masterkard), moraju da podnesu zahtev. Ovaj već čuveni član 9 u zakonu je izazvao veliku buru u bankarskim krugovima prilikom predstavljanja predloga zakona pošto prema njihovom mišljenju narušava fer konkurenciju. U NBS su se pravdali da sve razvijene zemlje imaju nacionalnu platnu karticu, kao i da su provizije kod Dine i do šest puta manje nego kod stranih kartica. Prema njihovom istraživanju za prosečan račun od 1.800 dinara plaćen Dinom plaća se provizija od 2,18 dinara po transakciji dok se prilikom plaćanja inostranim karticama plaćaju provizije od 8,2 do 12 dinara. Još jedan argument NBS je da prilikom plaćanja domaćom karticom provizije ostaju u zemlji i na njih se plaća PDV, dok kod plaćanja stranim karticama novac od naknada odlazi van zemlje.

„Udeo kartičnih transakcija u našoj zemlji u ukupnim bezgotovinskim plaćanjima se neprestano povećava, tako da trenutno iznosi oko 57 odsto, a od toga se u ovom trenutku čak 87 odsto transakcija platnim karticama u dinarima u celini realizuje u platnim sistemima izvan Srbije nad kojim, institucije Srbije nemaju nikakve ingerencije niti pravo bilo kakvog uvida u njihov rad. Imajući u vidu ove pokazatelje, realizacija dominantnog broja dinarskih kartičnih transakcija van zemlje predstavlja sistemski rizik kome je izložen naš finansijski sistem, te je suština člana 9 u ublažavanju ovog rizika u cilju postizanja nesmetanog funkcionisanja platnog sistema, a što predstavlja i jednu od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije“, navodi se u odgovoru NBS.

Takođe kažu u centralnoj banci da građani ne mogu odbiti da im se izda platna kartica „s obzirom na to da je svrha ove odredbe zaštita od sistemskog rizika u platnom sistemu, o čemu prosečan korisnik platnih kartica nije dužan da ima saznanja, ali to ne oslobađa centralnu banku obaveze da navedeni rizik u finansijskom sistemu za koji je odgovorna minimizira“.

Druga, važnija novina ovog zakona stupa na snagu 17. decembra i to je smanjivanje međubankarskih naknada za korišćenje platnih kartica na 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice, da bi 17. juna ove provizije bile spuštene na 0,3 i 0,2 odsto kao i u EU. Ove međubankarske naknade određuju kartičarske kuće, a plaća ih banka koja je prihvatila karticu, odnosno čiji je POS terminal na kojoj je ona provučena, banci koja je izdala karticu. Prema tvrdnjama NBS ove naknade iznosile su i do 80 odsto ukupnih provizija za plaćanje karticama i po pravilu su svaljivane na trgovca. Zato su, kako tvrde u NBS, mnogi mali prodavci izbegavali uopšte da primaju kartice jer bi provizije pojele veći deo njihove zarade.