Sindikat fabrike Zastava oružje odustao je od protesta zakazanog za sutra u Beogradu jer su u međuvremenu dobili delimičnu kompenzaciju za neuspeli posao sa Libijom, kao i saglasnost za realizaciju drugih izvoznih aranžmana, vrednih oko deset miliona dolara. Kako Danas saznaje, umesto izvoza 160.000 automata M92 preko privatne firme Melvale, Zastava oružju je omogućeno da preko druge firme u Libiju izveze 35.000 automata.
Vrednost posla procenjuje se na sedam miliona dolara. Osim toga, kragujevačka fabrika dobila je saglasnost za izvoz pešadijskog naoružanja i vojne opreme, ali i lovačko sportskog oružja u Pakistan, Južnu Afriku, Bugarsku i Crnu Goru. Očekuje se i izvozna dozvola za isporuku oružja u Kamerun. Ukupna vrednost ovih izvoznih aranžmana, zajedno s poslom u Libiji, iznosi oko 12,5 miliona evra. U Zastavi kažu da će to obezbediti kontinuiranu proizvodnju i redovnost isplate zarada u narednih godinu dana.
U Ministarstvu ekonomije kažu za Danas da nisu mogli da izdaju dozvole za izvoz oružja u Libiju jer se za to nisu stekli zakonski uslovi. Ističu, takođe, da je zakon veoma precizan i jasan i da nije bilo prostora ni za kakav kompromis. „Posao ili jeste ili nije u skladu sa zakonom. Vrlo rado ćemo izdati dozvolu za svaki posao čim se ispune uslovi za to“, tvrde u Ministarstvu ekonomije.
Radomir Ljujić, generalni direktor čačanske Slobode, koja je od „libijskog kolača“ trebalo da dobije oko 13 miliona dolara, potvrdio je za Danas da je u četvrtak od kompanije Melvale stiglo obaveštenje da nisu dobili izvoznu dozvolu, ali da iz Vlade Srbije na adresu Slobode nije stiglo bilo kakvo obrazloženje ili preporuka. S druge strane, osim neostvarene dobiti Sloboda neće pretrpeti drugu štetu jer proizvodnja za Libiju nije ni počela. „Proizvodimo robu samo kad imamo sigurnog kupca. Puška može da stoji, ali ne i eksplozivne materije. Naša roba nije za magacin i mora da postoji potvrđen posao i siguran kupac da bismo počeli da proizvodimo“, naglašava Ljujić. Kada je rečo problemu koji je nastao zbog firme Melvale, Ljujićpodseća da Sloboda ne ugovara poslove sa spornim izvoznicima većsa onima koji imaju dozvolu za izvoz. „Preduzeće s kojim smo ugovorili posao ima dozvolu za izvoz i nije sporan čim ima dozvolu“, podseća Ljujić.
U obimniju proizvodnju radi realizacije posla s Libijom nije krenula ni Zastava tako da ni u toj fabrici nemaju višak oružja kojem bi morali da pronađu novog kupca. Bivši član Upravnog odbora Zastava oružja Veljko Kadijevićkaže za Danas da su ciklusi proizvodnje oružja veoma dugi i da mogu da traju od dva meseca do pola godine. „Automata M92 ima na lageru, ali pretpostavljam da ih nema više od desetak hiljada. Važno je da deo kontingenta u svakom trenutku bude spreman za isporuku odmah po potpisivanju ugovora, a da naredne isporuke budu obavljane kvartalno“, napominje Kadijević.
On ističe da je pronalaženje rešenja za probleme Zastave dobra vest i da je pritisak na Vladu dao rezultate. Kadijevićocenjuje da dogovoreni posao sigurno ne može da zameni prethodni ugovor, ali da je dobro da je došlo do poboljšanja situacije. On ukazuje i na to da bi potpuno propadanje posla s Libijom otežalo i poziciju te zemlje jer bi veoma teško sklopila neki naredni posao sa Srbijom. „Sva ova dešavanja u vezi sa ugovorom Libijci sigurno doživljavaju kao šamar jer može da se shvati da oni nisu pouzdan partner u poslu“, zaključuje Kadijević. Naš sagovornik tvrdi da su izdavanje dozvola najverovatnije ukočili nečiji lični interesi, a ne nacionalna bezbednost. „Ne postoji opravdani razlog za uskraćivanje dozvole jer je posao dogovorila firma koja poseduje važeću dozvolu za izvoz i bez problema je izvozila i prethodnih godina uredno dobijajući dozvole od države“, naglašava Kadijević.
Ko će uskočiti
Jedino državno preduzeće koje bi na preporuku Vlade moglo da „uskoči“ u posao sa Libijom jeste Jugoimport SDPR. Međutim, u krugovima bliskim Zastavi spekuliše se da libijska strana nije raspoložena za saradnju s našom državnom kompanijom. Bivši član UO Zastava oružja Veljko Kadijevićkaže da neki problem verovatno postoji. „Očigledno da Jugoimport ima neki problem u saradnji sa Libijom jer činjenica je da su se veoma trudili i proteklih godina više pisama upućeno je libijskom rukovodstvu. U martu 2008. poslato je i jedno pismo iz našeg Ministarstva odbrane u kojem se toplo preporučuje Jugoimport i čak pominje da ne bi bilo dobro da Libija ulazi u poslove sa privatnim firmama jer se ne može garantovati da će te firme dobiti izvozne dozvole“, naglašava Kadijević. U Jugoimportu su nam prošle nedelje rekli da bi na zahtev Vlade preuzeli posao s Libijom, ali da u suprotnom nemaju interes za to.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
