Država nije u stanju da obuzda sivu ekonomiju niti da efikasnije upravlja javnim preduzećima, pa manjak u državnoj kasi pokušava da reši dodatnim oporezivanjem onih koji su i do sada plaćali svoje obaveze. Problem može da nastane iz činjenice da legalna privreda i inače radi sa plitkim marginama, pa je lako moguće da će nove stope PDV-a koje su za nekoliko segmenata roba i usluga podignute sa osam na 20 odsto, „potopiti“ neke grane.
Računicu o efektima poreskih izmena među prvima je izvela poslovna zajednica hotelsko ugostiteljske privrede (HORES), koja je zbog većih nameta predviđenih za kategorisani smeštaj, odmah uputila pismo sa analizom novom ministru finansija, ali i za sutra sazvala hitnu vanrednu sednicu skupštine udruženja.
S druge strane, Poreska uprava posredno je priznala nemoć da se izbori sa sivom zonom, jer je letos, nedeljama unapred najavljivala da će vršiti kontrolu prometa na gotovo svim većim skupovima, od Exita i Guče pa do većih lokalnih manifestacija. Rezultat je bio gotovo svuda isti – od trećine do polovine ugostitelja, koji su bili predmet provere, nije izdavalo fiskalne račune, a na to ih nije naterala ni izvesnost da će ih obići poreznici. Očigledno je da su kazne za poslovanje u sivoj zoni daleko ispod dobiti koja se ostvaruje, a u takvoj klimi najteže prolaze oni koji su zbog svoje veličine i brenda prinuđeni da rade legalno. Oni ne samo da trpe nelojalnu konkurenciju crnog tržišta, nego su i prvi na udaru kada god vlast pomisli da će većim zahvatanjem popuniti budžetski minus. Hotelijeri i ugostitelji, međutim, upozoravaju u pismu ministra da će ovoga puta nove stope koje pogađaju tu granu imati duboke negativne posledice ne samo za privredu i zaposlene, nego i za državu.
– Usvajanje predloženih mera bi u vrlo kratkom roku dovelo do pada konkurentnosti sektora, što će se odraziti na zatvaranje velikog broja postojećih objekata, povlačenje najavljenih investicija, pad zaposlenosti kao i na nemogućnost privatizacije za firme koje su još uvek u državnom vlasništvu i imaju relativno loše rezultate poslovanja – navodi se u pismu ministru.
Dodaje se da ugostitelji nemaju prostor da iz svojih prihoda amortizuju uvećanje poreza, rezultat će biti uvećane cene, a posledica je pad tražnje i smanjenje prometa. To će u svakom preduzeću pokušati da pokriju smanjenjem broja zaposlenih. Samo u prvoj godini primene novih poreskih stopa, procenjuju u HORES-u, firme iz te grane moraće da otpuste najmanje 2.300 radnika, što je deset odsto ukupno zaposlenih u grani. U tom udruženju podsećaju da u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva radi oko 20.000 radnika sa prosečnom mesečnom zaradom od 23.945 dinara za prvih šest meseci ove godine. To je jedan od najnižih proseka, vrlo blizak zakonom propisanog minimuma. Uz to, poslednjih godinu dana, broj zaposlenih u grani smanjio se za pet odsto, pokazuje dalju tendenciju pada, pa je jasno da prostora za niže prosečne zarade u sektoru gotovo da nema, te jedini scenario jeste otpuštanje.
Procenjen broj viškova, međutim, nije konačan, upozoravaju u HORES-u, jer će preduzeća koja i inače posluju sa gubitkom ili su na nuli, najverovatnije morati da odu u stečaj pa će broj izgubljenih radnih mesta biti veći a prihod u budžet daleko ispod očekivanog. Taj trend i inače je prisutan, jer očekivati rast industrije koja je bazirana na domaćem gostu, u uslovima sve izraženijeg pada BDP-a, nije realno. Smanjenje prometa grani koja je jedan od najvećih multiplikatora, povući će za sobom i industriju dobavljača – proizvođače hrane, pića, nameštaja i svih ostalih pratećih delatnosti. A to linearnu računicu Vlade da će povećanjem stopa u tom sektoru budžet prihodovati 8,21 milion evra – ozbiljno dovodi u pitanje. Verovatniji je epilog, kako je nedavno rekao jedan od hotelijera, da će nove mere za tu industriju biti kvantni doskok u bankrot.
U udruženju ističu da je povećanje poreske stope za deo usluga u toj grani, najlošiji izbor jer postoji znatno veći potencijal da se uređenjem poslovanja obezbedi znatno veći priliv u državnu kasu. Pre svega, oni traže daleko rigoroznije suzbijanje sive ekonomije. Podsećaju i da proces privatizacije nije sproveden u vangradskim centrima, gde blizu 60 hotela u vlasništvu države čeka na novog vlasnika. Nove mere smanjile bi i njihovu atraktivnost na tržištu i malo je verovatno da bi se u ovakvom poslovnom ambijentu našao solidan investitor. Tim pre što veliki broj državnih hotela i rehabilitacionih centara prima subvencije, čime uvećava nelojalnu konkurenciju ostalima. Najzad, jedno od rešenja je i da se revitalizuje turistička infrastruktura, kako bi se podigla konkurentnost zemlje i povećao broj stranih gostiju, ističu u HORES-u.
A kod drugih…
Novo poresko opterećenje na kategorisani smeštaj nije u skladu sa evropskim direktivama. Prosečna stopa u 28 članica EU za tu kategoriju usluga iznosi 10,8 odsto, dok je poreska stopa u zemljama okruženja daleko niža. Ona u Hrvatskoj, koja je evropsku direktivu na poreze u hotelijerstvu i restoraterstvu primenila i pre ulaska u EU i sada iznosi 10 odsto. U Crnoj Gori je sedam odsto, Makedoniji pet, Bugarskoj šest, Rumuniji devet odsto. I stope na restoranske usluge u EU su niže, u proseku 15,8 odsto, dok se ta delatnost kod nas tradicionalno oporezuje po opštoj stopi, sada od 20 odsto. Zato je dobar primer Francuska, koja je na samom početku svetske ekonomske krize 2009. godine snizila poresku stopu na restoraterstvo. U prvoj godini primene rezultat je bio 50.000 novih radnih mesta, prosek zarada porastao je za 5,7 odsto, dok je rast investicija u sektoru porastao za 15 procenta i dostigao tri milijarde evra.
Gubitak
Ukoliko nove poreske stope stupe na snagu, u najtežem položaju bio bi segment kongresnog turizma – izvozne grane koja je uveliko počela da se pozicionira na međunarodnoj sceni. U tom sektoru, uslovi se formiraju na daleko većim tržištima, i u prednosti su samo oni koji uspevaju da održe korak kvalitetom i cenom. Prostora za poskupljenja nema, a dodatni problem za ugostitelje biće i to što je veliki broj međunarodnih skupova za narednu godinu već ugovoren, a u ponudu nije ukalkulisana nova stopa. To će organizatore odvesti u direktan gubitak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
