Novi investicioni ciklus – pet milijardi evra

Primera radi, vrednost izvedenih radova, broj aktivnih gradilišta, broj izdatih građevinskih dozvola beleže kontinuirani rast već nekoliko godina. Vrednost izvedenih radova povećana je od 2013. do 2018. godine za 1,2 milijarde evra, sa 189,5 milijardi dinara na 332 milijarde dinara, što je najveća vrednost izvedenih radova od kad imamo podatke. Najveći deo tog rasta rezultat je povećanih ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu.

To je doprinelo i rastu učešća građevinarstva u BDP-u sa tri u 2013. na 4,7 odsto u 2018. Samo u prošloj godini vrednost izvedenih građevinskih radova u 2018. godini na teritoriji Srbije povećana je za 13,9 odsto u odnosu na godinu ranije, odnosno za više od 40 milijardi dinara. Očekujemo da se taj rastavi i narednih godina, zahvaljujući novom investicionom ciklusu koji kreće ove godine, čija vrednost iznosi više od pet milijardi evra, kaže za Danas Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture.

Kada se može očekivati funkcionisanje elektronskog katastra? Šta će on doneti građanima u odnosu na sadašnje funkcionisanje katastra?

Reforma katastra je jedna od najvažnijih reformi koje sprovodimo. Već od prvog koraka ova reforma podrazumevala je učešće ne samo Ministarstva građevinarstva, već cele Vlade Srbije da promeni više propisa. Trebalo je donesemo potpuno novi zakon o upisu u katastar nepokretnosti, obezbedimo e–šalter u katastru i potpuno novi informacioni sistem, pripremu javnih beležnika, izvršitelja i drugih organa koji učestvuju u postupku pred katastrom. Rezultat toga je da je u 2018. pokrenut potpuno novi sistem u upisu prava svojine, kojim smo nekadašnje „šetanje“ sa pet šaltera, sveli na „one stop shop“ sistem koji za građane počinje i završava se u kancelariji javnog beležnika. Dosadašnja primena Zakona se pokazala kao veoma efikasna, što pokazuje broj podnetih zahteva i prosečno vreme upisa, koje je u trećem kvartalu 2018. iznosilo 5,24 dana, a u četvrtom kvartalu 4,88 dana.

Takođe, počinjemo i novu reformu E-Prostor (E-Plan), koji treba da obezbedi da se izrada planskih dokumenata vrši potpuno elektronski, čime se postupak ubrzava, čini transparentnim svim učesnicima i unapređuje i samo izdavanje akata na osnovu tih planova.

Uprkos rastu građevinarstva Srbija je pala na DB listi. Kakav plasman na DB očekujete na narednoj listi?

Srbija je u 2018. na Duing biznis listi rangirana na 48. mestu, što je najbolji rejting u regionu, izuzev Makedonije. Od pojedinačnih oblasti, i dalje smo najbolje rangirani u oblasti građevinskih dozvola, na 11. mestu, a u oblasti katastra napredovali smo sa 57. na 55. mesto. Ono čega svi moramo biti svesni to je da se Srbija više ne takmiči sa zemljama iz svog okruženja, već sa najrazvijenijim zemljama. Zbog toga se i dešava, na primer, da smo u 2018. unapredili naš sistem izdavanja građevinskih dozvola i da je Svetska banka priznala ove reforme, ali da su neki drugi bili brži i uradili više, i da zbog toga nismo imali očekivani napredak.  Zbog toga smo odmah po objavljivanju izveštaja Svetske banke za 2018, kroz Zajedničku grupu za unapređenje pozicije Srbije na Duing biznis listi krenuli u izmenu zakona i drugih propisa za koje očekujemo će biti deo ocene o našim reformama u izveštaju u 2019, gde očekujemo veći napredak na listi.

Koji su najvažniji infrastrukturni projekti u 2019. godini? Koja je vrednost investicija u infrastrukturu koje se upravo sprovode?

Vrednost tekućih projekata i onih koji su završeni u prethodnom periodu iznosi oko 16 milijardi evra. Između ostalog, od 2014. do kraja 2018. izgrađeno je 295 kilometara novih auto-puteva. To uključuje i deonice koje su završene, a biće ove godine puštene u saobraćaj. Rekonstruisano je više od 220 kilometara pruga na Koridoru 10 i barskoj pruzi, a obnovljeno je i oko 280 kilometara regionalnih pruga.

Ove godine krećemo u novi investicioni ciklus vredan više od pet milijardi evra, gde je težište na povezivanju Srbije sa susedima. Na drumskom Koridoru 11 ka Crnoj Gori u 2019. počinju radovi na deonici Preljina-Požega u koju ulažemo 450 miliona evra, a planiramo ove godine da počnemo i izgradnju Moravskog koridora, od Čačka do Pojata. Potpisan je takođe komercijalni ugovor za izgradnju prve deonice auto-puta Beograd-Sarajevo, od Sremske Rače do Kuzmina, dužine oko 17 kilometara, što je prvi auto-put koji će direktno povezati Srbiju sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Srpskom. Pored toga, planirana je i izgradnja auto-puta i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, za koji su zainteresovani partneri iz Azerbejdžana. Za prvu deonicu auto-puta Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drač, od Niša do Pločnika, dužine 33 kilometra, obezbeđeno je 40,6 miliona evra iz bespovratnih sredstava, a ostatak do 212 miliona evra iz kredita.

U železnici u 2019. nastavljamo izgradnju brze pruge Beograd-Budimpešta, radimo projektnu dokumentaciju za nastavak rekonstrukcije barske pruge, od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, i krećemo u izgradnju novog dispečerskog centra za železnicu. U vodnom saobraćaju realizujemo projekte vredne više od 200 miliona evra, koji između ostalog uključuju rekonstrukciju brodskih prevodnica na hidroelektranama “Đerdap 1” i Đerdap 2”, izgradnju novog terminala Luke Smederevo, i uređenje plovnog puta Save i Dunava. U vazdušnom saobraćaju planirana su ulaganja u niški aerodrom, na kojem će se graditi novi toranj za kontrolu leta, kao i investicije u treći međunarodni aerodrom u Srbiji, civilno-vojni aerodrom “Morava” kod Kraljeva.

Za kada je planiran završetak Koridora 10?

Od ukupno 26,3 km trase auto-puta na Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru, pod asfaltom je 24,5 km i ostalo je da se završi nešto više od jednog kilometra trase. Trenutno, glavne aktivnosti na gradilištu odnose se na obezbeđivanje kosina i opremanje tunela.

Na istočnom kraku Koridora 10, preostala je još jedna deonica, Bancarevo-Crvena Reka, na kojoj radove izvodi grčki Aktor. I na toj deonici radi se pre svega na obezbeđivanju pojedinih kosina. 

Novoizgrađene deonice auto-puta kroz Grdeličku klisuru biće puštene u saobraćaj onog trenutka kad Koridori Srbije, kao investitor, budu rekli da su radovi završeni i da auto-put može bezbedno da se pusti u saobraćaj.

Najavili ste projekat izgradnje Moravskog koridora. Kada se očekuje početak gradnje ovog autoputa, kolika je njegova vrednost i kako će biti finansiran?

Plan je da izgradnja Moravskog koridora, dužine 110 kilometara, počne ove godine krajem leta ili početkom jeseni. Ovaj auto-put je veoma važan za Srbiju jer će povezati Koridor 10 i Koridor 11 preko centralne Srbije gde živi oko 500.000 ljudi i posluje oko 21.000 preduzeća. Od tri deonice, za dve već imamo praktično kompletiranu projektnu dokumentaciju, a trenutno se razgovara sa američkim i britanskim fondovima o finansiranju radova. Moravski koridor je važan i zbog toga što posle evropskih, kineskih i ruskih kompanija, na projektima u Srbiji imamo i jednu američku, „Behtel“. Potpisanim memorandumom vrednost projekta utvrđena je u iznosu od oko 800 miliona evra, koji obuhvata izgradnju auto-puta, regulaciju reka, prvenstveno Zapadne Morave i svih pritoka, kao i postavljanje telekomunikacione infrastrukture duž auto-puta.

Pruga Beograd Budimpešta je jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata. Kada se može očekivati otvaranje pruge Beograd-Novi Sad, i koji je rok za konačno završavanje cele brze pruge?

Trenutno su u toku radovi na dve deonice pruge Beograd-Budimpešta, od Beograda do Stare Pazove, ukupne dužine oko 75 kilometara. Na tim deonicama, gde su glavni izvođači ruske i kineske kompanije, završetak radova očekuje se u 2021. godini. Na deonici Novi Sad-Subotica, dužine 108 kilometara, takođe će radove izvoditi kineske kompanije. Trenutno se radi planska i projektna dokumentacija, i pregovaramo o ugovoru o finansiranju koji je preduslov za početak radova, a plan je da cela deonica bude završena u 2022. godini.

Prošle godine ste izjavili da očekujete još kineskih investicija u Srbiju u okviru plana Jedan pojas jedan put. Da li imate neke konkretne najave?

 Vrednost projekata sa Kinom iznosi više od pet milijardi evra, a kineske kompanije su glavni izvođači na drumskom Koridoru 11, obilaznici oko Beograda, kao i na pruzi Beograd-Budimpešta. U martu počinjemo radove na deonici Preljina-Požega, a očekujemo da u 2019. potpišemo i ugovor o finansiranju za prugu Novi Sad-Subotica, za koju je već zaključen komercijalni ugovor.

Srbija je deo inicijative “Jedan pojas, jedan put“ i zemlja koja sa Kinom ima najviše potpisanih ugovora u oblasti saobraćajne infrastrukture. U narednom periodu očekujemo nastavak razgovora po projektima za koje već imamo potpisane memorandume kao što su projekat Fruškogorskog koridora, odnosno brze saobraćajnice Novi Sad-Ruma, projekat izgradnje deonice Koridora 11 od Požege do Boljara, kao i rekonstrukcija pruge Beograd-Niš.