Svetski trend smanjenja tiraža i prihoda od oglašavanja u štampanim medijima je nepovratan i nije vezan za recesiju, što znači da će se nastaviti i nakon nje. Neke novine preći će u potpunosti na web, dok će druge postati hibridi, koji će objediniti klasično štampano izdanje, web i video materijale svojstvene elektronskim medijima. Uspeh Danas konferens centra govori o tome koliko je važno biti prvi, ići u susret medijskim izazovima, umesto uzaludnih pokušaja da se zaustavi tehnološki tok


Početkom maja, u organizaciji Ambasade SAD u Beogradu, uz učešće menadžmenta više štampanih i elektronskih medija iz Srbije, održan je Live Chat sa eminentnim američkim medijskim ekspertom dr Šeri Ričiardi, profesorkom Škole žurnalizma Univerziteta u Ilinoisu, sa temom: „Sloboda medija u svetu – Da li je ekonomska kriza pretnja novinarstvu?“ Na koji način se globalno reflektuje ekonomska kriza, da li je kriza štampanih medija povezana sa globalnom recesijom ili je počela mnogo ranije, šta mediji širom sveta rade kako bi se izborili sa ekonomskim i tehnološkim izazovima, bile su teme ove komunikacije putem interneta, koja je deo zvaničnog programa američkog Stejt departmenta, koji je prvi put na ovakav način apliciran i u Srbiji. Dnevni list Danas je u sopstvenu medijsku tranziciju krenuo pre godinu dana, kroz diversifikaciju kanala komunikacije sa svojim čitaocima, tako da je ova komunikacija sa jednim od veoma bitnih medijskih eksperata u SAD, u kojoj su pored media menadžera iz Srbije učestvovali sagovornici iz celog sveta, od država regiona, do medijskih poslanika iz afričkih država, poput Gane, Madagaskara ili Obale Slonovače, bila zgodna prilika da se na neki način evaluira i usklađenost ovog programa Danasa sa globalnim medijskim trendovima.

Govoreći o najtiražnijem američkom dnevnom listu USA Today, naveden je podatak da je čak i ta novina, koja je umnogome vezana za hotele, avio letove i slična mesta na kojima je možete besplatno čitati, snažno pogođena smanjenjem broja putovanja izazvanih recesijom, tako da je u poslednjem kvartalu 2008. godine došlo do snažnog pada tiraža.

Lokalno ispred globalnog

Da stvari po štampane medije stoje veoma loše govori i američka procena da će se svetska ekonomija vremenom stabilizovati, ali da će trend smanjenja tiraža štampanih medija i selidbe oglašivača ka internet i elektronskim medijima biti nastavljen istim tempom, pošto je taj trend krenuo mnogo ranije, pre globalne recesije. Takođe, dr Šeri Ričiardi je ukazala da je u samom novinarstvu na delu trend da se globalne perspektive izveštavanja žrtvuju u korist vesti lokalnog karaktera, tako da je zatvoren veliki broj stranih dopisništava velikog broja štampanih medija. „Stanje je prilično loše u štampanim medijima u SAD. Tradicionalni izvori prihoda su u padu. Otpuštaju se zaposleni. Neke novine su već prestale da izlaze.“ ukazala je Ričiardi prilikom internet diskusije. Inače, u SAD izlazi više od 1400 štampanih medija, a nedavno su prestala da izlaze dva velika američka lista The Rocky Mountain News i The Seattle Post-Intelligencer, listovi sa tradicijom dužom od jednog veka. Ipak, ključni zaključak ove diskusije bio je taj, da je trend smanjenja tiraža i prihoda od oglašavanja u štampanim medijima nepovratan i da nije vezan za recesiju, da će se nastaviti i nakon nje. Neki štampani mediji preći će u potpunosti na web, dok će neki, kako je navedeno u diskusiji, „postati hibridi, koji će ujedno sadržavati klasično štampano izdanje, web izdanje, ali i video materijale svojstvene elektronskim medijima.“ Ta tranzicija štampanih medija je nešto što će se odvijati uz više ili manje problema, negde brže, negde sporije, ali je taj trend nezaustavljiv, i upravo je taj elemenat ove diskusije, održane u Američkog kutku u Domu omladine, bio značajan uvid u program medijske diversifikacije Danasa kao štampanog medija, koja upravo puni svoju prvu godinu.

Prvi medijski hibrid

Naime, dnevni list Danas je za manje od godinu dana, uspeo da postane prvi istinski napredni „medijski hibrid“ na tržištu štampanih medija u Srbiji, tako da je celokupna tranzicija kanala komunikacije sa čitaocima potpuno u skladu sa globalnim trendovima, ponegde čak i ispred stepena razvoja ovih tehnologija u mnogo razvijenijim državama od Srbije. Danas konferens centar, sa prvom konferencijom održanom 20. oktobra 2008. godine, nakon samo 11 konferencija, postao je potpuno prepoznatljiv brend, medijski proizvod koji u sebi sublimira sve medije, počevši od dnevnog lista Danas, preko samih događaja na konferencijama u hotelu Hajat, do emitovanja tog programa na web portalu Danasa i putem specijalnih jednosatnih TV emisija „Direktno“ i „U susret“ na TV Studio B. Tako je reč jednog paneliste izgovorena na konferenciji Danas konferens centra, do naših čitalaca počela da dolazi kroz mnogo više kanala komunikacije: neki su je mogli pročitati u samoj novini, neki je mogu čitati ili videti u formi video snimka na našem web izdanju, dok je veliki broj gledalaca može videti i na televiziji Studio B, i upravo se u tome nalazi globalna tehnološka budućnost štampanih medija. Veliki uspeh Danas konferens centra, ovog Danasovog projekta, govori o tome koliko je važno biti prvi, koliko je važno ići u susret vremenu neminovnih medijskih izazova, umesto uzaludnih i besmislenih pokušaja da se zaustavi neminovni tehnološki tok medijske istorije.

Učešće samih medijskih poslenika u programima Danas konferens centra predstavlja priču za sebe, koja govori o tome da je dobar i društveno odgovoran projekat jači magnet od bilo kakve profesionalne konkurentske borbe. Tako nije bilo ništa neobično videti visoke predstavnike TV B92 i TV Pink, kako za istim stolom govore o ulozi medija u afirmisanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom, urednika dnavnog lista Blic, kako na konferenciji dnevnog lista Danas, govori o ulozi medija u promovisanju ekološke svesti. Bez profesionalne surevnjivosti, bez želje da se i tamo gde tome nema mesta, insistira na razlikama, Danas konferens centar bio je mesto na kome su medijski poslenici imali priliku da na svoj način govore, ali i da se sami edukuju o životnim, složenim temama i problemima društva u Srbiji, koji su krivicom neodgovorne političke elite suštinski marginalizovani. Tako je nastao tim medijskih partnera koji je vremenom rastao, i po broju i po stepenu angažmana svakog od medijskih partnera, tako da je oko tematskih konferencija Danas konferens centra sada okupljeno 12 velikih medijskih kuća, uz najavu povećenja tog broja već od jeseni, kada će u periodu od septembra do decembra biti održano šest potpuno novih konferencija. Sinergija štampanog medija, web izdanja i elektronskih medija, poput radija i televizije, učinila je Danas prvom dnevnom novinom u Srbiji, koja je istinski uspela da uđe u korak sa globalnim trendovima, i da u mnogo čemu bude i ispred njih.

Celokupni ciklus medijske tranzicije je zaokružen poslednjim, i možda ključnim tehnološkim segmentom: integracijom samog sadržaja iz štampanog izdanja sa dodatnim video materijalima, izjavama ili snimcima različitih događaja. Počev od 12. maja, dnevni list Danas je počeo saradnju sa video web servisom InfoBiro, tako da je sada, pored čitanja članaka iz dnevnog lista Danas, moguće i videti video snimke izjava i događaja kojima se bavi sam tekst.

Vesti iz sata u sat

Čitalac Danasa je do septembra 2008. godine imao mogućnost da istu vest iz novina pročita i na sajtu. Sada, čitaoci Danasa imaju mogućnost da ocene članak, daju svoj lični komentar, pošalju tekst mejlom, odštampaju ga, a od 12. maja ove godine, mogu još i da pogledaju video snimak izjava ili događaja iz samog novinskog teksta. Uz već postojeću rubriku Iz sata u sat, koja na web portalu Danasa daje aktuelne agencijske vesti, takođe je integrisan video sadržaj, tako da posetioci praktično mogu da se informišu o događajima u formi klasičnih i video vesti, dinamikom koja je do skora bila nezamisliva, faktički iz sata u sat, bez čekanja da se sutradan u novinama pročita vest o događaju koji se dešava danas. Čitalac Danasa, sada može tu istu vest, i da pročita i da vidi, u roku ne dužem od jednog sata.

Sasvim na kraju, pre samo koju godinu se Danasu, sa raznih strana, manje ili više dobronamernih, podrugljivo prebacivalo da je Danas novina od juče. Nakon samo jedne godine tehnološke i medijske tranzicije, može se s pravom reći da je već sada, Danas jako daleko od toga da bude novina od juče, i jako blizu toga da bude tu kao nezaobilazni medijski faktor i izvor informisanja, i u dolazećim godinama tehnološke tranzicije štampanih medija, i neminovnog pada njihovog finansijskog potencijala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari