Novi milioni evra iz EU fondova na dugom čekanju

Naime, Srbija je kroz IPARD 2, evropski program za pomoć poljoprivrednicima, ovih godina na raspologanju imala 175 miliona evra, a poljoprivrednici su mogli da konkurišu kroz tri mere – za investicije u imovinu gazdinstava, ulaganje u fizičku imovinu koja se tiče prerade proizvoda i marketinga, kao i diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Zbog komplikovane procedure, ali i nedovoljno zaposlenih u Agenciji za agrarna plaćanja, što je od početka kada je akreditacija 2014. počela bio jedan od glavnih problema, Srbija je trenutno ugovorila tek nešto više od 26 odsto, pokazuju zvanični podaci iz EU, a isplatila tek 10 odsto sredstava od 175 miliona evra koliko je EU izdvojila za ovaj program.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre nekoliko dana gostujući na RTS-u rekao kako pregovaramo o IPARD 3, novoj liniji pomoći planiranoj za period od 2022. do 2027, te da će EU izdvojiti znatno više novca nego u prethodnom programu – 288 miliona evra. Da bi dobila taj novac Srbija će najpre morati da isplati sve što je dobila za IPARD 2, jer je to pravilo.

To će ići teško jer se od početka kasni, akreditacija je počela 2014. a prvi javni poziv raspisan je 2017. godine.

Iako propisi EU nalažu da se novac koji nije potrošen do kraja godine vraća u EU fondove, Srbiji se prethodnih godina “gledalo kroz prste”, te je dobijala produžene rokove.

Međutim, čak i sa tim, naša zemlja u isplati kasni dosta. Situacija je ove godine takva da moraju da se potroše sredstva koja su planirana za ovu godinu i još 15 miliona evra preostalih iz prošle, što znači da bi do kraja godine trebalo da se isplati 45 miliona evra poljoprivrednicima kako se novac ne bi vratio tamo odakle je došao.

To je gotovo nemoguće jer se, prema podacima iz EU, godišnje u Srbiji isplati šest do sedam miliona evra poljoprivrednicima, tako da je za očekivati da se i ove godine od EU traži produženje roka.

Sva sredstva moraće da se potroše do 2023, a ono što bi eventualno moglo da ubrza isplatu jeste uvođenje avansnog plaćanja. Za to su, međutim, neophodne zakonske izmene kako bi se Agenciji omogućilo da unapred plati poljoprivrednicima deo sredstava.

Agrarni analitčar Vojislav Stanković kaže za Danas da je to malo “nategnuto” i na dugom štapu jer država trenutno ima drugih prioriteta, poput pandemije i ulaganja u infrastrukturu. Prioritet bi, kako kaže, trebalo da budu prerađivačka i prehrambena industrija, od čega nam zavise kupovna moć i izvoz.

Stanković objašnjava i zbog čega se sporo “troši” novac iz evropskih fondova.

“Nemamo izazovnih i kvalitetnih programa, a problem je i što se novac poljoprivrednicima daje retroaktivno. Oni moraju sami da finansiraju ceo projekat i onda tek kada završe dobijaju sredstva i zato to ide tako. Lokalna samouprava nema dovoljno para da to finansira i to je problem”, ističe Stanković.

Srbija nije jedina koja ima problem da ispuni stroge kriterijume EU. Sa fondovima za poljoprivrednike u Hrvatskoj takođe je bilo dosta problema u početku, kada su 2006. počeli, kao deo SAPARD programa.

“Kada smo počeli u SAPARD-u imali smo na raspolaganju 33 miliona evra, od čega smo isplatili 48 odsto, međutim, nešto kasnije kroz IPARD dobili smo nešto više novca, 246 miliona evra, od čega je gotovo 70 odsto bilo ugovoreno, a isplaćeno više od 60 odsto”, kaže Saša Bukovac, pomoćnik upravnika hrvatske Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju.

Nedostaci IPARD programa iz njihovog ugla su, ističe on, preterane kontrole, opsežne kontrole na terenu koje su znale trajati i po nekoliko dana, ako se, na primer, radi o kontroli kod izgradnje.

“Osim toga, preterane administrativne kontrole, ali i i to što je ceo sistem skup, ali i duge procedure dobijanja odobrenja od službi EK”, ističe Bukovac.

On kaže da je rok propisan za izdavanje odluka o dodeli sredstava u Hrvatskoj bio od 90 do 98 dana, a realno vreme izdavanja variralo je od 85 do čak 1.500 dana, za one mere u kojima je bila neophodno sprovesti javnu nabavku.

U kasnijoj fazi, nakon što je Hrvatska ušla u EU, na raspologanju im je za poljoprivredu iz programa EAFRD bilo čak 2,3 milijarde evra.

Rezultat korišćenja tog novca je, kako je rekao Bukovac predstavljajući podatke novinarima iz Srbije, 248.015 ugovorenih projekata, a procenat isplaćenih sredstava prešao je 76 odsto.

EU pravila za javne nabavke

U okviru IPARD 3 programa Srbija se odlučila za sedam mera i jedina dodatna u odnosu na IPARD 2 su investicije u javnu infrastrukturu u seoskim područjima. Ova mera (Mera 6) bi trebalo da bude finansirana cela iz EU fondova, a jedini uslov na kom će se insistirati jeste da moraju da se primenjuju evropska pravila za javne nabavke.