U Zastavu oružje upravo je stiglo deset od 17 naručenih obradnih centara, od koji je osam već stavljeno u funkciju. Preostalih sedam numeričkih mašina u fabriku treba da stigne do sredine avgusta.
Vrednost investicije je oko 2,5 miliona evra, od kojih je dva miliona obezbeđeno kreditom Srpske banke sa grejs periodom i rokom otplate od dve godine, dok je preostalih 500.000 evra izdvojeno iz fabričke kase.
– Nova oprema omogućiće smanjenje troškova i stabilan kvalitet proizvoda, a samim time i veću konkurentnost Zastavinog programa na svetskim tržištima, gde su za ovu godinu ugovoreni poslovi u vrednosti od 50 miliona dolara. To će nam bitu dovoljno da finansiramo rad fabrike i ostvarimo dobit od oko pet miliona dolara – kaže za naš list direktor Zastave oružja Milojko Brzaković, napominjući da je ta fabrika u prvom ovogodišnjem polugođu ostvarila 10 odsto veću proizvodnju no u istom periodu lane, i da je od početka godine do kraja maja, imala dobit od 243,5 miliona dinara.
Ističe da Zastavina fabrika oružja uveliko ugovara poslovne aranžmane za narednu godinu. Tako je nedavno, na Međunarodnom sajmu vojnog naoružanja (Satory) u Parizu, sa američkim partnerom, kompanijom Century Arms, potpisan je ugovor o izvozu poluautomatskih „kalašnjikova“ (u Americi ih koriste kao lovačko oružje) u 2017. u vrednosti od 7,5 miliona dolara.
U fabriku 20. juna dolazi nova indijska državna delegacija koja je zainteresovana za kupovinu pešadijskog naoružanja, nakon što je kragujevački program proletos pobedio na jednom njihovom tenderu. Dan pre toga, predstavnici Zastave će u NJu Delhiju prisustvovati demonstraciji tehničko-streljačkih potencijala naoružanja.
Brzaković tvrdi da je Zastava oružje sa inostranim partnerima već ugovorila 95 odsto od poslova planiranih za 2017, a preostalih pet odsto biće ugovoreno do kraja avgusta. Z.R.
Država odlaže konverziju dugova
Iako odavno zvanično najavljena, konverziju dugova fabrika Odbrambene industrije Srbije u vlasnički ulog države u njima još uvek nije započeta. Zastava oružje, na ime neplaćenih poreza i doprinosa iz ranijeg perioda, duguje više milijardi dinara, i taj dug se sa kamatama uvećava iz godine u godinu, što ozbiljno otežava poslovanje fabrike. „To nam je kamen oko vrata i krajnje je vreme da država započne konverziju tih potraživanja“, poručuje Milojko Brzaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
