Novi zakon o sezonskim poslovima na štetu radnika

Tokom tribine posvećene Nacrtu novog zakona o sezonskim poslovima, koju je organizovao portal Mašina, Darija Kisić Tepavčević je navela podatak da u Srbiji 264.000 osoba prima neki oblik socijalne pomoći i da je među njima oko 100.000 radno sposobnih.

Oni godišnje tokom devet meseci imaju primanja na osnovu nezaposlenosti, a većina ih radi u sivoj zoni. Ne prijavljuju se, da ne bi gubili dodatak koji dobijaju na osnovu nezaposlenosti, rekla je Darija Kisić Tepavčević, navodeći da bi novim zakonom imali plaćeno socijalno i penziono osiguranje i ne bi bili brisani iz evidencije nezaposlenih, niti bi gubili pravo na socijalnu pomoć.

Uz konstataciju da je radni proces osavremenjen, zbog čega više nema isključivo sezonskog posla, Darija Kisić Tepavčević je izjavila kako je potrebno definisati šta je povećani obim posla i kada poslodavac može pod tim uslovom angažovati radnike.

Aleksandra Lakić iz organizacije Zajedničko ocenila je da bi novi zakon bio štetan za radnike i išao na ruku isključivo poslodavcima.

Zakon ne štiti radnike, jer su im uskraćena prava na odmor tokom radnog dana i nedelje, godišnji odmor, plaćeno bolovanje i odsustvo. Stepen zaštite od otkaza je niži u odnosu na radnike u radnom odnosu, uskraćeno im je pravo na sindikalno organizovanje, ukazala je Aleksandra Lakić.

Ona je navela da ti radnici nemaju zagarantovanu minimalnu zaradu, već minimalac od 175 dinara na sat.

Mogu da rade i do 12 sati bez plaćanja naknade za prekovremeni rad i nije im plaćen prevoz za dolazak i odlazak sa posla. Nadoknade za doprinose iznose oko 300 dinara, pa je to situacija u kojoj radnici proizvode znatno više vrednosti nego što poslodavac ulaže u njih, konstatovala je Aleksandra Lakić.

Ona je dodala da se zdravstveno osiguranje odnosi samo na povrede na radu i ocenila da je država izuzetno neprijateljski nastrojena prema radnicima i da socijalnu i radnu regulativu decenijama prilagođava potrebama poslodavaca.

Državi je interes privatnog kapitala iznad potreba ljudi i javnog interesa, izjavila je Aleksandra Lakić, uz podatak da je broj radnika na crno smanjen za jedan do dva odsto.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je, uz tvrdnju da se novim rešenjem ne predviđa pisani ugovor o radnom angažovanju, rekao da važeći zakon i nacrt budućeg „shvataju zaposlenog kao predmet“.

On treba da pristane na nešto što će mu neko, u sferi digitalizacije, poslati na platformu aplikacijom, a ne može da iskaže volju da li je sa tim saglasan, izjavio je Vuković.

Prema njegovim rečima, ni inspekcija rada, ni sudstvo ne mogu dobro zaštititi radnike od devijantog ponašanja poslodavaca, a kamoli u uslovima kada ne postoji pisani ugovor o radnom angažmanu.

Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 je ocenio da se radi o jednom od zakona kojima se umanjuje dostignuti nivo prava zaposlenih u Srbiji.

Polovina javne uprave radi na privremenim i povremenim poslovima, što je opšte prihvaćena praksa. Država jako često angažuje ljude mimo zakonskih odredbi i to je tolerisana situacija, pa ćemo za par godina, možda, imati sezonskog službenika u nekoj jedinici lokalne samouprave, izjavio je Ćurčić.

On je naveo da je šest i po godina na snazi uredba o socijalnom uključivanju korisnika socijalne pomoći, koja je „otvorila vrata neplaćenom prinudnom radu u Srbiji“.

Ta uredba korisnike socijalne pomoći usmerava da, kako ne bi izgubili socijalnu pomoć, moraju da obavljaju neplaćeni rad, uglavnom za jedinice lokalne samouprave, rekao je Ćurčić.

Izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED Violeta Jovanović izjavila je da ta organizacija učestvuje u više od 50 radnih grupa u vladi, na izradi propisa, pa i novog zakona o sezonskim poslovima.

Svi naši predlozi su zasnovani na čvrstim argumentima i nema propisa kojeg bismo se postideli. Angažovanje u radnoj grupi je krvav rad, rekla je Violeta Jovanović.

Organizator tribine bio je portal Mašina, a moderator iste kourednik portala, Marko Miletić.