Novi zakon o štrajku u aprilu 2013.

„Plan je da se do kraja ove i početkom sledeće godine intenzivira rad radne grupe koja priprema nacrt zakona, a koju čine predstavnici ministarstva rada, reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca i profesori fakulteta i i sudije“, naglasio je Martinović. Kako je objasnio, radna grupa će pokušati da usaglasi još nekoliko odredbi zakona o kojima nije postignut konsenzus, jer na primer poslodavci traže uvođenje „lockouta“, odnosno privremeno isključenje sa rada zaposlenih koji ne štrajkuju, a nije postignuta saglasnost ni o svim delatnostima u kojima je potrebno uvesti minimum procesa rada.

Zakonom se, kako je rekao, uvodi štrajk solidarnosti kao novi oblik izražavanja ili podržavanja štrajkačkih zahteva, a uvode se štrajkačke straže u cilju obaveštavanja zaposlenih i javnosti o zahtevima učesnika u štrajku.

Martinović je dodao da je predviđeno i uvođenje mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada koje propisuje da su strane u sporu dužne da od dana najave štrajka i za vreme štrajka pokušaju da reše nastali spor, kao i da sarađuju radi obezbeđivanja minimuma procesa rada.

„Planirano je da se detaljno definiše sudski postupak radi utvrđivanja nezakonitosti štrajka i obezbeđuje se veća uloga Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova“, dodao je Martinović. Zakonom se definiše i mesto održavanja štrajka, tako da je štrajk moguće organizovati na radnom mestu, mirnim okupljanjem zaposlenih u prostorijama poslodavca, u krugu poslovnog prostora poslodavca i na drugi način, u skladu sa zakonom.

„Time su otklonjena različita tumačenja o pravu zaposlenih da štrajk organizuju okupljanjem van kruga poslovnog prostora poslodavca. Ovakvom formulacijom, zaposleni, kao i ostali građani, imaju pravo na okupljanje u skladu sa odredbama Zakona o okupljanju građana, koji tu oblast reguliše“, objasnio je Martinović.