Novine od 2015. u EU poskupele 30 odsto

U periodu od 2016. do 2021. najveća prosečna stopa rasta cena kulturnih proizvoda na nivou EU zabeležena je upravo za periodiku i novine.

Cena za novine i periodiku rasla je prosečnim tempom od četiri odsto godišnje, rast je bio primetan i kod „usluga u kulturi“ i „knjiga“, dok je stopa smanjenja između 2016. i 2021. zabeležena u delu „oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike“. U proseku je pad bio 4,1 odsto godišnje.

U poređenju sa cenama iz 2015. u julu ove godine novine su poskupele u EU za 30 odsto, magazini i periodika za 25 odsto, a jedino su “druge usluge u kulturi” poskupele više od toga – 51,8 odsto.

Knjige su u tom periodu poskupele 7,5 odsto, knjige o naučnoj fantastici više od 10 odsto, a edukativne za jedan odsto.

Bioskopi, pozorišta i koncerti poskupeli su nešto malo manje od 10 odsto.

Fotografske usluge su u julu 2022. bile skuplje za 15 odsto u odnosu na 2015, pokazuju podaci Eurostata, a muzički instrumenti za 8,6 odsto.

Pretplate za radio i TV poskupeli su u istom periodu za pet odsto, a kamere i fotoaparati za nekih tri odsto.

Različite vrste opreme za snimanje su jedine u celom segmentu kulture koje je Eurostat analiziriao pojeftinile, najviše od svega oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, više od 26 odsto za poslednjih sedam godina.