Nude im močvare i pašnjake umesto plodnih oranica

… o kriterijumu za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku oduzete imovine, stopiran postupak. Stupanjem na snagu (21. april 2018. godine) te Uredbe nije im, kako to tvrdi Ministarstvo poljoprivrede, olakšano vraćanje zemlje u postupku komasacije, odnosno arondacije zemljišta, već naprotiv, „reč je o novom kršenju prava na pravičnu naknadu“, smatraju zakonski naslednici. Oni ne mogu da prihvate objašnjenje ministra poljoprivrede, Branislava Nedimovića, koji kaže da posle urađene komasacije, bivši vlasnici neće moći sami da biraju parcele, jer „država ima svoje interese i ona će odlučivati na kom prostoru može nekome da se vrati zemljište, a ne kao do sada, kako kome padne na pamet“. Uvereni su da se takvim pristupom krše njihova prava.

Zrenjaninac Ivan Erski, vlasnik Agencije za nekretnine Galeb, podneo je zahtev za povraćaj oduzetog poljoprivrednog zemljišta 2012. godine, a nakon veštačenja i predloga parcela za vraćanje, 10. maja, na ročištu u područnoj jedinici Agencije za restituciju Novi Sad, rečeno mu je da su zbog stupanja na snagu nove Uredbe stopirali donošenje rešenja. Kako objašnjava, parcele koju su do tada sa sudskim veštakom odabrali i koje su navedene u elaboratu, izuzete su sa novog spiska slobodnih državnih njiva.

– NJive koje po lokaciji i kvalitetu zemljišta odgovaraju oduzetim, a koje smo planirali da uzmemo, nisu ničim opterećene, nemaju zabeležbe i odgovaraju kriterijumima Uredbe. Ono što nam se sada nudi na spisku slobodnih njiva za povraćaj u restituciji, uglavnom je bezvredna zemlja. Reč je o močvarama, livadama, pašnjacima i trsticima, odnosno o zemljištu šeste i sedme klase koja ne može da se obrađuje, ili izdaje, niti ima neku vrednost na tržištu. Ovakvom ponudom mi smo oštećeni, naročito ako se ima u vidu da je 90 odsto tih parcela sa opterećeno nekim zabeležbama i teretom, što smo ustanovili na osnovu uvida u svojinske listove u katastru. Sestra i ja, kao naslednici 12,5 hektara zemlje prve i druge klase, nismo mogli sa tog novog spiska ništa da izaberemo. Prosto nas teraju da ih tužimo – kaže Erski.

Novom uredbom revoltirana je i Gordana Popović, koja se bori za povraćaj više od 70 hektara u novobečejskoj opštini.

– Nemam reči za ovakav odnos države prema naslednicima. Ja sam do sada napisala mnoštvo dopisa Agenciji, ali bez pravog odgovora. Komunisti su oduzimali kvalitetnu, obradivu zemlju, a država bi sada da nam vrati škart. Ne može se zakon selektivno primenjivati, pa da jedni budu pravedno obeštećeni, a drugima šta ostane.

Kontaktirali smo advokate da vidimo kako da zaštitimo svoja prava – priča za Danas Gordana Popović.

Svoje iskustvo sa postupkom restitucije ispričao je za Danas i Duško Marjanski, koji živi i radi u Moskvi, a do „dedovine“ pokušava da dođe već godinama unazad.

– Moja sestra Ivana živi u San Dijegu, a ja u Moskvi, ali smo u toku sa svim što se dešava i zaista smo zabrinuti sadašnjim razvojem situacije. Zahtev smo podneli 2012. a tek prošlog aprila smo dobili dopis da se izjasnimo o veštačenju, jer je zemljište komasirano. To smo domah učinili, a onda je usledio dug period ćutanja. Niko nam ništa nije odgovarao. Stekli smo utisak da se rešavanje našeg problema namerno odugovlači.

Odabrani veštak iz Zrenjanina nam je ponudila spisak parcela, uz sugestiju da je najbolje da uzmemo jednu livadu u Melencima i da se sve brzo završi. Pošto rešenje o veštačenju nije stizalo, sestra i ja smo za vreme boravka u Srbiji otišli u Beograd i od službenika Agencije za restituciju tražili pravilnik, da vidimo koji je zakonski rok za sve procedure oko rešenja i veštačenja. Uložili smo prigovor, a rešenje po kome veštak počinje izradu elaborata dobili smo tek krajem 2017. godine – objašnjava za Danas Marjanski.

I to nije kraj agonije našeg sagovornika. Kada je elaborat bio gotov, rečeno mu je da sada važe nova pravila, odnosno da se primenjuje novi spisak parcela.

Teoretski, Marjanski i njegova sestra nisu oštećeni, pošto se odabrana parcela nalazi na tom novom spisku, ali procedura još nije okončana jer još uvek nisu došli u posed svoje zemlje, niti su išta rezervisali. „S druge strane, imamo dilemu u vezi sa ponuđenom njivom. Pitamo se zašto nam se vraća livada, kada je našim precima oduzeto obradivo zemljište. Puno je tu nejasnoća, zašto je nekom vraćeno kvalitetno zemljište, a drugome se nudi loše, pod izgovorom da je samo to ostalo“, komentariše Marjanski.

O Uredbi za vraćanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta Danas je pisao 20. aprila, i tom prilikom je jedan od naših sagovornika, profesor Miladin Ševarlić, naveo „da je Zakon o restituciji loš, i da nikakve uredbe ne mogu da ga isprave, posebno jer je izostavljena zadružna imovina“, dok je agroanalitičar Milan Prostran izneo stav da bi trebalo doneti novi zakon o restituciji „jer se uredbama ne rešavaju problemi“, kao i da treba jasno utvrditi rokove kada restituciju treba završiti. Prema podacima Agencije za restituciju, podneto je više od 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta, a potražuje se više od 100.000 hektara. Do sada je vraćeno oko 30.000 hektara zemlje i 5.200 hektara šuma. Čini se da, kad je reč o poljoprivrednom zemljištu, restitucija najsporije ide.

Zašto su kvalitetnije parcele skinute sa spiska

– Mi smo diskriminisani u odnosu na one koji su pre aprila 2018. realizovali povraćaj imovine. Čak i oni građani koji su dobili zaključak o vraćanju parcela, ali čija rešenja nisu postala pravosnažna do donošenja Uredba, nemaju pravo da dobiju svoju zemlju nazad. Ima se utisak da je novi spisak pravljen po nečijem nahođenju i za nečiji interes i nije u skaldu sa Uredbom. Na to ukazuje i podatak da su sve bolje parcele skinute sa spiska, da bi se, verovatno, nekom drugom ponudile u zakup, ili završile na nekoj drugoj adresi a ne kod onih koji su podneli zahteve za obeštećenje i dokumentaciju da polažemo zakonsko pravo na tu imovinu. Zato pokušavamo da okupimo što veći broj oštećenih kako bismo podneli zajedničku tužbu sudu. Mislim da imamo veće šanse da ostvarimo svoja prava ako nastupimo kolektivno, nego da svako podnosi tužbu pojedinačno – objašnjava Zrenjaninac Ivan Erski, vlasnik Agencije za nekretnine Galeb.

Poljoprivredno zemljište

Podneto više od 10.000 zahteva

Potražuje se više od 100.000 hektara

Vraćeno oko 30.000 hektara zemlje i 5.200 hektara šuma

Izvor: Agencija za restituciju