Nuklearka neizostavna tema razgovora Vučića i Makrona: Nuklearna energija jeste opcija za Srbiju, ali najskuplja

Da će nuklearka koja bi na teritoriji Srbije mogla da nikne u budućnosti biti deo dnevnog reda sastanaka predstavnika Beograda i Pariza logična je pretpostavka između ostalog i zbog toga što je najavljeno i potpisivanje sporazuma sa “francuskom elektroenergetskom kompanijom”.

S obzirom na to da bazna energija iz koje se potrošači u Francuskoj snabdevaju strujom potiče upravo iz nuklearnih elektrana jasno je da će pitanje saradnje dve zemlje u toj oblasti najverovatnije biti pokrenuto tokom Makronove posete.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno za televiziju Pink izjavio da se vlast u našoj zemlji trudi da “pronađe rešenje da za sedam, osam ili 10 godina ne budemo zemlja bez električne energije”.

– Mnoge će zemlje imati probleme sa električnom energijom. Nama tek dolaze elektrifikacija od pruga do automobila i električnih punjala, neophodnih svuda, do 5G mreža – naglasio Vučić.

Sa druge strane, stručna javnost ne smatra poput predsednika Vučića da će Srbija u narednim godinama biti u opasnosti da bude zemlja bez struje, i to iz više razloga, ali ističe da je potrebno promišljati o tome šta će biti osnovni način za proizvodnju električne energije kada više ne budemo mogli da koristimo ugalj za njeno dobijanje.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da kada predsednik Srbije najavi potpisivanje sporazuma sa “francuskom elektroenergetskom kompanijom” prva asocijacija je da je reč o EDF grupi.

– Ta francuska kompanija je jedan od lidera kada je reč o proizvodnji struje iz nuklearne energije. Francuska je inače i veliki izvoznik struje dobijene u nuklearkama i EDF na tom planu ima ogromno iskustvo. Sasvim je normalno da Pariz zastupa interese svojih kompanija i da pokreće pitanje saradnje u oblasti nuklearne energije tokom razgovora sa predstavnicima drugih zemalja. U tom smislu tema vezana za nuklearne elektrane je u fokusu kako Francuske tako i Srbije. Naša zemlja naime treba da reši šta će u budućnosti biti bazni način za proizvodnju struje pa se u tom smislu razgovara i o nuklearkama – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je put od razgovora na tu temu, potpisivanja određenih sporazuma i razmatranja mogućnosti ipak daleko od implementacije jednog tako zahtevnog projekta kakav je izgradnja nuklearne elektrane.

– Ono što treba naglasiti je da je reč o projektima koji su decenijski kada je reč o njihovom sprovođenju. Potrebno je veliko stručno znanje, tehnologija i ono što je za realizaciju najvažnije velika novčana sredstva kako bi se sve sprovelo na valjan način. Dakle, razgovor na temu nuklearke istovremeno ne znači da će ona neizostavno biti i izgrađena. Zamena za proizvodnju struje iz uglja ako govorimo o nuklearkama svakako jeste opcija za Srbiju. Međutim, važno je naglasiti da je ona najskuplja opcija i zato tu stvar treba veoma pažljivo i racionalno razmotriti – kaže Gavrilović.

On  ne misli da Srbija u narednih desetak godina može da ostane bez dovoljno struje.

– Naš sistem je uvezan sa sistemom drugih zemalja tako da ako ne bude imala svoju, iz nekog razloga, Srbija može da uvozi struju iz inostranstva. A uvoziće je ako proizvodnja iz sopstvenih izvora ne bude dovoljna. Struje će dakle za potrošače biti samo je pitanje po kojim cenama. U slučaju da bi morale da se uvoze velike količine električne energije iz inostranstva cena struje za domaćinstva više ne bi mogla da bude socijalna kategorija – naglašava Gavrilović.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor takođe smatra da će Srbija imati dovoljno struje u narednom periodu, a da su razlozi za to smanjenje broja stanovnika i niska stopa aktivnosti srpske privrede.

– Ako uzmemo te dve stvari u obzir nikako se ne može reći da će doći do porasta potrošnje struje i shodno tome i ako se zna koliko nuklearne elektrane koštaju postavlja se pitanje opravdanosti razmišljanja o izgradnji nuklearke u Srbiji. Postoje naime drugi načini kako da se obezbede dovoljne količine struje za domaće potrošače – navodi Kapor.

On ističe da predsednik Srbije Aleksandar Vučić veoma vešto vodi spoljnu politiku kako po pitanju litijuma tako i nuklearne energije.

– Ponovnim pokretanjem pitanja izgradnje rudnika litijuma u Srbiji Vučić stvara sliku o vlastima koje su prozapadno orijentisane, a da je opozicija orijentisana protiv zapadnih projekata na ovim prostorima. Tako isto i po pitanju nuklearki Vučić šalje poruku Zapadu, spremni smo da o tome razgovaramo sa vama, pa tako i konkretno sad sa Francuskom. Ako pak ne želite da nam pomognete da gradimo nuklearke, mi ćemo to učiniti sa nekim drugim, recimo sa Rusijom – zaključuje naš sagovornik.