Da li je nuklearna energija alternativa uglju za proizvodnju struje u Srbiji: Održivo rešenje ili štetan projekat?

Da je upravo nuklearna energija takozvana bazna te da do 2040. godine treba da obezbedimo, između ostalog, izvore i za njeno korišćenje mišljenja je i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

– Danas imate manje reaktore koji se brže grade i manje koštaju, a mi se još uvek primarno oslanjamo na ugalj. Tendencije u svetu su da se i u gas u budućnosti ne investira, tako da je potrebno naći izvore obnovljive energije – naglasila je ministarka Đedović Handanović na Balkanskom forumu u Budimpešti.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže za Danas da je objektivna situacija, kada se govori o tome iz kojih izvora bi se u Srbiji mogla zameniti poizvodnja struje iz uglja, takva da se mora ozbiljno razmišljati o primeni nuklearne energije.

– To nije nešto do čega bi moglo da dođe odmah već nešto što bi postalo aktuelno u periodu u narednih petnaest do 20 godina. Treba ozbiljno razmišljati na tu temu, i ne samo to već i pristupiti izradi odgovarajućih studija izvodljivosti. Ono što je činjenica da su moderna nuklearna postrojenja koja se sada grade znatno bezbednija nego ona od pre petnaestak godina i više. Sa druge strane, kada se razmatra proizvodnja struje iz nuklearki, ostaje bojazan u prvom redu kada je reč o bezbednosnom aspektu. Takođe, problem je što Srbija nema ni tehnologiju niti stručne kadrove koji bi mogli da grade nukelarne objekte i drugu infrastrukturu potrebnu za njihovo funkcionisanje. Svejedno, nukearne elektrane su nešto što je realnost kada je reč o dobijanju baznih količina struje u budućnosti, ali naravno to ne znači da se istovremeno ne treba osloniti, u onoj meri u kojoj je to moguće, na struju iz obnovljivih izvora. Isto tako, pokazuje se da i vodonik dobijen iz OIE može da bude efikasna zamena za fosilna goriva tako da je i rad na vodoničnoj tranziciji nešto na šta se treba osloniti kada je reč o traženju alternativa korišćenju uglja – objašnjava naš sagovornik.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić takođe smatra da je izgradnja nuklearnih postrojenja realna alternativa za korišćenje uglja, odnosno upotrebu fosilnih goriva koja zagađuju životnu okolinu.

– Srbija ima i hidropotencijale na koje se takođe može osloniti, ali upotreba nuklearne energije jeste nešto što je alternativa za ugalj, jer obnovljivi izvori kojim mi raspolažemo to nisu, jer ih kod nas nema u dovoljnim količinama te mogu da budu samo zamenski, a ne osnovni kapaciteti za proizvodnju struje. Problem je što smo mi zbog odluke da se na našim prostorima zabrani izgradnja nukearnih postrojenja s vremenom izgubili kadrove za tu oblast. Kada je pak reč o gasu, ne može se reći da je tendencija da se ne investira u njegovu proizvodnju u narednom periodu. Svojevremeno je rečeno da je gas energent 21. veka i to zaista jeste tako. Da sa gasom kao energentom nije gotovo, odnosno da se na njega ozbiljno računa potvrđuje naređenje američkog predsednika Džozefa Bajedena o zabrani izvoza određenih količina tečnog prirodnog gasa iz Sjedinjenih Država. Kako industrija ponovo bude dobijala zamajac opet će se ozbiljno računati sa gasom – navodi naš sagovornik.

Profesorka Univerziteta Singidunum Svetlana Stanišić naglašava da se danas suočavamo s globalnim izazovom dobijanja energije, uzimajući u obzir ograničene rezerve fosilnih goriva i značajne ekološke posledice njihovog sagorevanja. Pred nama stoje dve glavne alternative: obnovljivi izvori energije i nuklearna energija.

– Obnovljivi izvori energije često se smatraju odgovarajućom alternativom fosilnim gorivima. Međutim, implementacija obnovljivih izvora nosi sa sobom brojne izazove. Solarni paneli, na primer, zahtevaju velike površine, a najpovoljnija mesta za postavljanje solarnih panela su mesta bez oblaka, a to su pustinjske oblasti.

Međutim, postavljanje solarnih panela u takvim područjima podrazumeva izmeštanje ekosistema, što bi moglo negativno uticati na lokalnu faunu.

Vetroparkovi, iako korisni, predstavljaju rizik za određene vrste ptica i slepih miševa. Pored toga, obnovljivi izvori su inherentno intermitentni, stvarajući struju samo 10 do 30 odsto vremena tokom godine, što nameće potrebu za pouzdanim skladištenjem energije ili dopunskim izvorima.

Svaki dosadašnji pokušaj skladištenja veće količine energije se pokazao kao preskup i komplikovan.

Zatim, još jedna sitnica koju je neophodno da imamo u vidu jeste da su solarni paneli posle više decenija na kraju svog tehničkog života i da će se rešenje za ovaj otpad verovatno svesti na izvoz starih panela u siromašne krajeve sveta gde će predstavljati izvor teških metala, kadmijuma, hroma i olova – navodi naša sagovornica.

Ona navodi da se Srbija u velikoj meri oslanja na lignit, koji je najmanje efikasan oblik uglja, zbog čega nam je kvalitet vazduha među najgorima u Evropi što naglašava potrebu za promenom energetske politike.

U kontekstu globalnog problema, istraživanje i implementacija čistijih izvora energije postaje imperativ.

– Francuska pruža primer uspešne upotrebe nuklearne energije, dobijajući 75 odsto svoje električne energije iz nuklearnih reaktora. Nuklearna energija je pokazala da može biti sigurna i pouzdana opcija, sa znatno nižim uticajem na ljudsko zdravlje i okolinu u poređenju sa fosilnim gorivima. Smrtnost povezana s različitim izvorima energije varira, pri čemu je sagorevanje uglja na vrhu liste, dok nuklearna energija pokazuje značajno niže rizike – kaže Svetlana Stanišić.

Ona dodaje da je energija iz uranijuma izuzetno koncentrisana, omogućavajući da jedna mala kocka pruži dovoljno energije za ceo ljudski život.

Količina nuklearnog otpada je, uprkos opštim percepcijama, relativno mala, čineći nuklearnu energiju jednom od čistijih opcija dostupnih danas.

– U kontekstu globalnih klimatskih promena i potrebe za očuvanjem životne sredine, prelazak na čiste izvore energije postaje sve hitniji. Dok obnovljivi izvori energije predstavljaju značajan napredak, njihova intermitentnost i uticaj na ekosisteme zahtevaju dodatno promišljanje. S druge strane, nuklearna energija nudi stabilniju i čistiju alternativu, što je čini privlačnom opcijom u borbi protiv klimatskih promena – navodi Svetlana Stanišić.

Sa druge strane, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka za Danas kaže da bi ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kada daje izjave morala da vodi računa o aktuelnim zakonskim rešenjima u Srbiji.

– U Srbiji je izgradnja nuklearnih elektrana zabranjena i shodno tome ministarka bi to trebalo da zna i da daje izjave u skladu sa tim. Takođe, umesto što priča o izgradnji nuklearki ministarka bi sa drugim nadležnima u Srbiji trebalo da se pobrine za rešavanje problema poput, primera radi, onog da stanovnici leve obale Dunava u Beogradu nemaju kanalizaciju i sličnim komunalnim, ali i brojnim drugim problemima koji ugrožavaju životnu sredinu. To je ono o čemu bi trebalo da se stara umesto promocijom bajkovitih projekata poput nekakve izgradnje nuklearnih postrojenja u Srbiji – zaključuje naš sagovornik i dodaje da ti i slučni projekti neće moći da se sprovode suprotno volji naroda.