Nuklearne elektrane daju četvrtinu proizvodnje struje u EU

U 2020. je 13 članica EU proizvelo u nuklearnim elektranama 683.512 GWh ili gotovo 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Uniji, pokazuju podaci Eurostata.

Udeo Francuske u proizvodnji energije iz nuklarnih elektrana u EU je 52 odsto a slede Nemačka i Španija sa po devet procenata i Švedska sa sedam odsto.

Te četiri zemlje zajedno obezbeđuju više od tri četvrine struje proizvedene u nuklearnim kapacitetima EU.

Evropska statistička služba navela je da je početkom 2020. godine 13 članica EU imalo ukupno 109 nuklearnih reaktora u radu.

Navodi se i da su te godine trajno ugašena tri nuklearna reaktora, dva u Francuskoj i jedan u Švedskoj.

Ipak je Francuska članica EU koja najviše zavisi od energije iz nuklearnih reaktora koji su 2020. obezbedili 67 odsto ukupno proizvedene električne energije.

Više od polovine svoje struje u nuklearnim elektranama proizvede jedino još Slovačka (54 odsto).

Gledano prema udelu struje proizvedene u atomskim centralama u ukupnoj proizvodnji, slede Mađarska sa 46 odsto, Bugarska, Belgija i Slovenija sa po oko 40 odsto.

Građani EU inače su podeljeni po pitanju nuklearne energije.

Kako su pokazale debate građana u okviru Konferencije o budućnosti Evrope, neki smatraju da nuklearna energija nije dobra za životnu sredinu, drugi misle da je ugalj još gori a treći se plaše da će energija biti još skuplja ako nuklearne elektrane budu zatvorene.

U međuvremenu je grupa stručnjaka koja savetuje Evropsku komisiju o zelenim finansijama kritikovala planove Brisela da gas i nuklearnu energiju označe kao „prelazni“ izvor energije u klasifikaciji održivog finansiranja EU (taksonomiji).

Platforma za održivo finanansiranje EU u danas objavljenom mišljenju odbacila je predlog Komisije i istakla da se gas i nuklearna energija ne mogu smatrati zelenim u sadašnjim okolnostima, prenosi EURACTIV.com.

Prema pravilima EU, neka tehnologija se ne može smatrati zelenom ako prouzrokuje „značajnu štetu“ nekom od šest ciljeva „taksonomije“ – ublažavanju klimatskih promena, prilagođavanju klimatskim promenama, zaštiti vode, prelasku na cirkularnu ekonomiju, sprečavanju zagađenja i zaštiti biodiverziteta.