Foto: EPA/ DAVID CHANGKada je pre 2,5 godine američka tehnološka kompanija Nutaniks, inače u tom trenutku među najbrže rastućim firmama u svetu preuzela preuzela Frejm, IT kompaniju koju je osnovao Nišlija Nikola Božinović, za oko 165 miliona dolara postalo je jasno da su i naši inženjeri i preduzetnici i njihovi startapovi deo ogromne globalne IT industrije čiji je centar u Silicijumskoj dolini.
Frejm je u tom trenutku bio jedan od lidera „cloud“ softveru, odnosno servisima koji omogućavaju kompanijama da prebace desktop aplikacije i softverske alate u „oblake“.
Ova brzo rastuća tehnološka oblast stavila je Frejm na radar nekolicine tehnoloških divova, a među njima i Majkrosofta koji je već u prethodnim fazama učestvovao u finansiranju ovog američko-srpskog startapa.
Ipak, ovo nije samo velika stvar za Frejm i Božinovića, već i za IT scenu Srbije.
Nakon preuzimanja, Nutaniks, koji zapošljava 5.000 ljudi širom sveta odlučio je da u Beogradu bazira glavni razvojni centar u Evropi.
U jednom intervjuu nakon slapanja posla sa Nutaniksom, Božinović koji je zadržao vodeću poziciju u novoj kompaniji u ovoj oblasti, rekao je da bi želeo da uradio nešto što je druga velika IT kompanija „VMware“ uradila u Bugarskoj, osnovala centar u kom je zaposlila 1.000 ljudi.
Kako je Božinović istakao u intervjuu za Danas njihov cilj je da „pomerimo standarde u vezi s tim šta znači raditi nešto na svetskom nivou iz Srbije. Želimo da upravo u Srbiji napravimo veliki evropski razvojni centar Nutaniksa, i da privučemo talenat ne samo iz Srbije nego i iz okolnih zemalja Centralne i Istočne Evrope“. Krajem prošle godine Nutaniks je potpisao Memorandum o razumevanju sa Vladom Srbije.
Razvijanje sopstvenog proizvoda i strateška partnerstva sa velikim svetskim igračima su pravi put da se dođe do većeg profita po zaposlenom, što je prema rečima Milana Šolaje, direktora Vojvođanskog ICT klastera cilj u situaciji kada ponuda inženjera nikako ne može da dostigne tražnju.
„Takve akvizicije su dobre i zato što pokazuju put drugim ljudima iz oblasti šta treba da rade i da ako razvijaju proizvod ili uslugu mogu da ih zapaze globalni igrači. Za samo kompaniju to je dobro, jer to znali da je napravila nešto kvalitetno i da je zapala za oko velikima. Za samu srpsku IT industriju to donosi prestiž, pokazuje da ovde ima ljudi koji znaju posao i da nas vredi staviti na mapu za otvaranje razvojnih centara. Što se tiče države, ona bi trebalo da se uzdrži od subvencionisanja IT kompanija“, zaključuje Šolaja.
Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta „Ekonomska saradnja Srbije i SAD“. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
