O čemu se dosad razgovaralo u Davosu?

“Svet je pogođen visokom inflacijom i visokim kamatnim stopama koje su centralne banke progurale da bi se borile protiv nje. To je stvorilo pretnju od recesije i dovelo do toga da neke od najvećih svetskih kompanija uspore, smanje potrošnju”, piše Vol Strit Žurnal, prenoseći atmosferu sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Izvršna predsednica Banco Santander Ana Botin rekla je da će visok nivo zaposlenosti pomoći globalnoj ekonomiji da izbegne vrstu duboke recesije koja je poslednji put viđena tokom krize 2008/2009. godine.

Direktor kompanije PepsiCo Ramon Laguarta rekao je da velike kompanije imaju odgovornost da usvoje nove tehnologije kako bi svoje proizvode učinile održivim.

Ministar rada SAD Martin Volš rekao je da je nedostatak radnika najveća pretnja američkoj ekonomiji na duge staze, a imigracija ključna za rešavanje manjka.

„Potrebna nam je imigraciona reforma u SAD“, rekao je Volš tokom panel sesije o budućnosti radnih mesta.

On je, kako je preneo WSJ, primetio da studenti iz celog sveta dolaze u Ameriku da se obrazuju, ali rizikuju da budu vraćeni kući ako ne obezbede radnu vizu.

„Trenutno u SAD postoje poslovi za koje nemamo dovoljno ljudi, dugoročna pretnja američkoj ekonomiji nije inflacija, već imigracija, odnosno nedostatak radnika“, rekao je on.

Fokus bi, kako je rekao, trebalo da bude na šegrtovanju, a manje na usmeravanju svih mladih ljudi na fakultet.

“Kompanije bi trebalo da da se više usmere na finansiranje pripravništva, kako bi se oblikovali i prekvalifikovali radnici. U Americi ima mnogo ljudi koji rade osrednje poslove, što znači da dobijaju osrednju platu“, rekao je Volš.

Neizostavna tema Svetskog ekonomskog foruma koji je počeo 16. i traje do 20. januara su i klimatske promene, a izaslanik za klimu Džon Keri rekao je da SAD neće napraviti kompromis oko cilja koji su postavile vlade da zadrži globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa.

Uticaj krize zbog pandemije bio je ogroman i na turistički sektor, pre svega na avionski saobraćaj, a izvršni direktor londonskog aerodroma Hitrou Džon Holand Kej rekao je kako se putovanja neće vratiti u normalu do kraja godine.

„Biće potrebno vremena do kraja godine da se globalna avijacija vrati nivou na kom je bila pre pandemije, a to je pitanje regrutovanja ljudi, njihove obuke“, rekao je Kej.

On je rekao da globalno oko 20 odsto manje ljudi zaposleno u vazduhoplovstvu u poređenju sa periodom pre pandemije. Na Hitrou je tokom pandemije otpušteno 25.000 radnika, posao je ponovo dobilo 16.000 njih, što je, kako jerekao “ogromna vežba regrutovanja u periodu od oko devet meseci”.

Uprkos svemu, istakao je Kej, Hitrou je uspeo da održi ponudu i potražnju u ravnoteži, uključujući uvođenje ograničenja broja putnika tokom leta. Ovaj londonski aerodrom je, naglasio je on, prošle godine porastao više od bilo kog aerodroma na svetu.

Jedna od najbrže rastućih ekonomija u svetu je Saudijska Arabija, a saudijski ministar finansija Mohamed el Džadan rekao je kako oni više neće davati direktne grantove i depozite stranim zemljama bez obaveza.

„Mi oporezujemo naše ljude, očekujemo da to urade i drugi, da ulože svoje napore. Želimo da pomognemo, ali želimo da i vi date svoj deo posla“, rekao je Džadan.

Za vreme prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, Saudijska Arabija uvela je porez na dodatu vrednost, smanjila neke subvencije i primenila druge fiskalne mere kako bi uravnotežila svoj budžet kao deo širih napora da privuče strane investicije i izgradi nove sektore koji nisu povezani sa naftom.

Saudijska Arabija i druge zalivske države su od prihoda od nafte počele da pomažu susedima poput Egipta, Pakistana i Turska prošle godine, ali su Saudijci zbog pada cena nafte odlučili da revidiraju svoje poteze.

Međutim, prošle nedelje su saopštili da razmatraju mogućnost ulaganja u Pakistan do 11 milijardi dolara i podizanju kreditnog depozita kod centralne banke sa tri na pet milijardi dolara.