Da li je privreda nauka neutralnih kategorija, ili se pak mora podrediti načelima morala? To fundamentalno pitanje stoji u središtu knjige filozofskog renegata, autora iz Praga Tomasa Sedlačeka „Privreda dobra i zla“ (Tomáš Sedláček: „Ökonomie von Gut und Böse“, Carl Hanser Verlag, Minhen 2012; „Economics of Good and Evil: The Quest for Economic Meaning from Gilgamesh to Wall Street“, Oxford University Press, 2011).
Sedlaček nastoji da rekonstruiše diskurs o dobru i zlu u ekonomiji. Ono što na prvi mah izgleda gnostičkim dualizmom, u osnovi je trezveni analitički pogled u logiku privrednih sistema. U prvom delu svoje studije autor ispituje kakvu je ulogu imao rad u privredi u drevnim kulturama, religijama i mitovima pod čijim uticajem mi i danas živimo.
U drugom delu ove studije autor ispituje na kakvim iracionalnim premisama, počiva savremena ekonomija. Pri tome otpočinje autor sa najstarijim pisanim izvorima u pesništvu čovečanstva, epom o Gilgamešu. Već u njemu su položena načela ekonomije, odnos proizvodnje i potrošnje. Takođe, u Starom i Novom zavetu, u spisima klasične filozofije, Sedlaček nalazi primere o dubokom egzistencijalnom preplitanju ekonomije i ostalih sfera života. U Starom zavetu – u snu faraona koje pripoveda Josif – otkriva autor prve konjukturne cikluse. Farao je sanjao o sedam debelih i sedam mršavih krava. Josif tumači ovaj san kao upozorenje od suše, te diktira faraonu plan o štednji i zalihama da bi se predstojeća sedmogodišnja glad preživela. Parafrazama Josifovih snova Sedlaček ukazuje na rizične konstrukcije savremenih privrednih sistema. Poruka je jasna: Nikako se ne zaduživati, već se odlučno usmeriti ka sistemu „debelih“ i „mršavih“ krava, odnosno ka stvaranju zaliha letine. Kao Josif Egipćanin.
Sedlačekova knjiga je fascinirajući parcours kroz svet ekonomije – od epa o Gilgamešu, preko Starog i Novog zaveta i Adama Smita do Volstrita i privredne krize koja globalno potresa čovečanstvo. Za autora je čovek ne samo racionalni homo economicus, već i emocionalno ustrojeni homo narrans, koji svet (sa)stvara, time što o njemu pripoveda. Sedlaček je virtuozno ispreo napeti luk kompleksnih pitanja kroz istoriju ideja i kulturnu istoriju ekonomije.
Za knjigu „Privreda dobra i zla“ Tomas Sedlaček je dobio uglednu nagradu „Deutschen Wirtschaftsbuchpreis 2012“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
