O merama pomoći turizmu više naredne sedmice

Tada bi trebalo da se usaglase stavovi radne grupe koja se sastajala ove nedelje i koja će ponovo razgovarati u ponedeljak, kaže za Danas ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić.

Predstavnici turističkog sektora, među kojima i hotelijeri i ugostitelji tražili su, kako kaže Ljajić, da se produži odlaganje plaćanja poreza na još tri meseca, isplatu još tri minimalca, kao i produženje moratorijuma na otplatu kredita na još toliko vremena.

„To su njihovi zahtevi, a realno je pitanje šta može od toga da se napravi, jer za dodatna tri meseca za minimalac bi nam trebalo još značajnijih sredstava, ali i izmenu propisa, a kako nije vanredno stanje, uredbe više ne mogu da se donose i sve bi moralo da ide u Skupštinu. Čak i da ima para, to tehnički sada ne bi moglo da se izvede“, naglašava Ljajić.

Sada, napominje on, ima osnova da se priča o tome da se u okviru Fonda za razvoj ili Ministarstva izdvoje sredstva za povoljne kredite sa kamatom od jedan odsto i sa grejs periodom od jedne ili dve godine. Tako bi, ističe Ljajić, mogla da se obezbede sredstva za likvidnost, koja bi onima u najtežim situacijama pomogla da prežive ovu godinu.

„Može da se priča i o tome da se produži moratorijum na otplatu kredita na još tri meseca, što moramo da vidimo i sa bankama. U svakom slučaju, pričamo i imali smo sastanke, razmotrićemo sve, ovaj sektor jeste najpogođeniji i treba mu podrška, ali možemo da se pružamo koliko nam je jorgan dug“, naglašava Ljajić.

Na pitanje da li se razgovaralo o smanjenju PDV-a na hranu i piće, što je zahtev ugostitelja na kom insistiraju već godinama, Ljajić kaže da je to sistemska mera o kojoj su spremni da razgovaraju.

„To bi naš turizam učinilo još konkurentnijim i Ministarstvo je za to, spremni smo da pričamo i prvi put smo dobili ako ne zeleno, onda žuto svetlo od Ministarstva finansija da se o tome priča. Ali i za to mora da se menja zakon i o tome ćemo razgovarati odmah nakon izbora“, ističe ministar trgovine i turizma.

U ponedeljak je, kako kaže, novi sastanak, gde će se usaglasiti stavovi, nakon čega će kako se nada izaći sa nekim paketom mera.

Da bi konkretnije mogli da pričaju o tome i u HORES-u čekaju narednu sedmicu. Predsednik ove organizacije Georgi Genov kaže za naš list da bi krediti sa grejs periodom za neke hotele verovatno značili, ali podseća da je situacija jako loša, naročito u hotelijerstvu, gde većina objekata još nije otvorena.

„Veliki je problem sa gradskim hotelima, to je 18.000 soba u Beogradu, Nišu, Novom Sadu. Samo od hotelskih gostiju Srbija je izgubila 230 miliona evra, jer je 68,5 evra dnevno trošio stranac u Beogradu i kada to saberete sa prosečnom cenom noćenja vidite koliko je to novca“, ističe Genov.

Kada, kako kaže, insistiraju na tome da država pomogne, oni ne misle samo na Vladu Srbije već i lokalne samouprave jer svi plaćaju poreze, takse, zakupe.

„Očekujemo da se u narednih sedam dana dogovorimo, da vidimo ima li novca ili ne. Ima tu i drugih problema, mesta gde je moglo da se izađe u susret, na primer, Elektroprivreda koja je naplaćivala električnu energiju kao da su hoteli puni, mogli su da pomognu sa odlaganjem na 90 dana, ili autorska prava. Taksa za SOKOJ jeste spuštena za 50 odsto, ali u restoranima niko nije pevao“, napominje Genov.

On kaže da je Beograd, na primer, dao popust od 50 odsto za zakup lokala, uz to da se od 1. juna plati puna cena zakupa ili da se na 12 rata plati ceo iznos. U turističkom sektoru, uključujući ugostitelje, u Srbiji radi 85.000 ljudi, samo u hotelijerstvu je 19.000 stalno zaposlenih, a taj broj se tokom sezone duplira.