O novom MMF-u osetljivijem na socijalne potrebe država

Prema njenim rečima, cenovni šok dolazi u momentu kada je rizik smanjenja globalnog rasta značajno povećan i kada kapacitet mnogih država sa niskim prihodima da apsorbuju dalje šokove tek treba da se ponovo izgradi, nakon poslednje dve krize.

– Još jednom, države sa niskim prihodima nalaze se na kritičnom raskršću. U slučaju oštrog pada, ključ će biti u tome da se zaštiti vitalna potrošnja, da se izbegne udar na rast i da se zaštite najranjiviji. Pošto je opseg anticiklične fiskalne politike postao ograničeniji, monetarna politika i politika kursa mogle bi da se aktivnije koriste, pod uslovom da inflacija ostane umerena. Da bi se izgradila otpornost na šokove, potrebno je da se u dobrim vremenima zauzdaju deficiti i podignu rezerve. Drugi prioritet je da se ojačaju sistemi socijalne podrške, tako da u vreme krize pomoć može da stigne do najugroženijih brzo i efikasno – istakla je Lagardova, dodavši da su potrebne i strukturne reforme kako se privrede ne bi toliko oslanjale na samo nekoliko proizvoda.

Govoreći o ulozi MMF-a u pomaganju siromašnim državama u borbi sa skokom cena hrane i ostalih sirovina, Lagardova je istakla potrebu za „dubljim dijalogom u kojem će MMF još pažljivije slušati koje su potrebe tih država“.

– Ja sam lično posvećena tom dubljem, plodotvornijem dijalogu – naglasila je Lagardova, implicitno potvrđujući opšte stanovište o „novom MMF-u“, osetljivijem na socijalne potrebe država i fleksibilnijem u svom pristupu rešavanju makroekonomskih problema.

– Važna lekcija koju je MMF naučio u poslednjim godinama je da je za efikasnost naše finansijske podrške potrebno da ona do naših članova stigne brzo i sa što manje preduslova. Ona takođe mora da ostavi dovoljno prostora za potrošnju za glavne prioritete, da podrži rast i da zaštiti najranjivije. Zato smo mi učinili naše kreditne programe fleksibilnijim – dodala je direktorka MMF.